Ватра на Столовима угрозила станишта: стручњаци верују у опоравак природе

Букове, храстове и борове шуме, карактеристичне реке и потоци, ливаде и пашњаци на и у којима живи готово половина врста сисара који настањују Србију, међу којима су мрки медвед, видра и дивокоза, и више од трећине врста птица. Али и 130 врста бескичмењака, 10 риба, 19 гмизаваца и водоземаца.

"Тај предео и јесте стециште, пре свега, дивокоза и медведа у хладнијем делу године. Сада, су се, захваљујући шестом чулу, склонили на безбедна и сигурнија места“, истиче Владимир Стојнић, наставник у Шумарској школи и члан Добровољног ватрогасног друшрва Краљево.

Никола Петрић из „Србијашума“ каже да је животињски свет сигурно страдао, јер је доста станишта уништено. „Тамо где је пожар био експанзиван, вероватно је нешто ситнијих животиња страдало“, напомиње Петрић.

У пожару који је углавном захватио траву и ниско растиње, први на удару су били инсекти. Осетиће се то, процењују стручњаци, и на мањем приносу меда на овом подручју који је 2022. заштићен као предео изузетних одлика, са три зоне заштите.

"То је сигурно између десет и петнаест процената површине предела изузетних одлика. Највећи део површине која је захваћена припада првом, односно режиму строге заштите“, наглашава Петрић.

У року од три месеца од гашења пожара, Србијашуме су дужне да донесу санациони план, а спровођење мера требало би да надзиру и Министарство зашите животне средине и Завод за заштиту природе. Управљач пределом изузетних одлука каже да ће се посебно водити рачуна о климатским променама и пожарима који на Столовима нису реткост.

"Тамо где је шума уништена, мораће се санира површина: изврши припрема терена, уклони сав изгорели материјал и уради пошумљавање. На пределу изузетних одлика Столови разликујемо два висинска и вегетацијска појаса, појас храстова и појас букве, вероватно би тежиште будућих пошумљавања требало да буде на тим врстама.“, објашњава Петрић.

Срећа у несрећи, пре избијања пожара вегетацији није фалило воде. Један од разлога зашто стручњаци верују да ће се пошумљавати само мали делови.

"Оно што охрабрује је што је био призмени пожар, што значи да није значајно оштетио крошње стабла. Очекујемо, већ након прве добре кише и условно речено, умивања терена, да ћемо имати и бољу процену. Сматрамо да ће природа да се избори са овом недаћом“, истиче Стојнић.

Пре петнаестак година пожар је захватио исти део Столова где и тренутно гори, али се природа регенерисала, најбрже на пределима где је расла нижа, жбунаста вегетација.