Рударска прича дуга готово читав век

Са 94 године, Јован Зечевић из Петропоља код Kраљева најстарији је живи рудар Ибарских рудника и вршњак угљенокопа у Ушћу. Јамски стаж давно је заменио пензијом, која данас траје дуже него што је радио под земљом.

Упркос деценијама у мраку и прашини подземних канала, Јован је дочекао дубоку старост у пуној снази. У врлетима изнад рудника, из млађих дана памти га још само некадашњи приправник из Управе, који је и сам увелико пензионер.

"Сећам га се на бициклу, са шајкачом и штипаљкама на ногавицама", каже Гојко Зечевић, Јованом син.

Пуних двадесет година на посао је ишао бициклом, а пре тога пешице преко брда. Та времена су прошла, као и генерација са којом је хлеб зарађивао под земљом.

„Нико више од мојих колега није жив, сам сам остао од те генерације“, наглашава Јован.

До рудника Ушће путовао је сатима, а зарада је зависила само од снаге његових мишића. Подсећа да је најпре ишао пешице, па бициклом, а да се плаћало по учинку, Откопавање угља носило је сталну опасност, па је у јами одувек важио посебан закон солидарности.

"Рудари се не поздрављају са добар дан, него срећно“, истиче Јован.

Деценије је провео у тешким условима, али је из јаме изашао челичног здравља. Каже да никада није ишао код лекара, нити је икада био на боловању.

"Здрав је, здраво се храни, биће још година", истиче Гојко, Јованов син.

Тунели које је копао одавно су пусти, а последњи рудар једне генерације и данас чврсто корача својим Петропољем.

Рударска прича дуга готово читав век

Коментари