Одржива производња лешника: Регенеративна пољопривреда све присутнија и у Србији

Радмила и Миодраг Гајић засад лешника у Дивцима надомак Ваљева не косе од прошле године, јер су одлучили да се баве регенеративном пољопривредом. Намера им је да на тај начин побољшају квалитет земљишта и да употребу хемијских препарата сведу на минимум.

“Између лешника смо додатно сејали још друге културе, не сме да буде монокултура. Ми смо неким истраживањем дошли до тога да сејемо овас, раж и две врсте детелине и фацелију. Омогућавамо да се ствара биодиверзитет у смислу животињског света, а самим сејањем различитих култура смо омогућили да имамо биодиверзитет што се тиче биљака. Такође, шта је битно, земља се не узнемирава у смислу орања и фрезирања. Сва та сетва је вршена по принципу "само је бацано семе, па шта се прими прими. Сва прихрана и заштита биљака и обогаћивање земље микроорганизмима се решева преко тог компостног чаја, који можете сами да спремате врло једноставно”, објашњава Миодраг.

У засаду од 3,2 хектара Гајићи су прошле године убрали око три и по тоне лешника. У групи су малих произвођача хране у Србији, праве кремове и важан им је начин гајења. Анализе на остатке пестицида у плоду су им редовне.

„Иначе у регенеративној пољопривреди деси се да буде 10 до 20% мањи род, али тако су исто десетоструко нижи „импути“, нема ђубрива вештачког, нека којекаквих хемија, које се сипају на кило. Тако да очекујемо здрав плод као и досад што смо имали“, истиче Радмила.

Породица Гајић још није спремна да у засаду лешника гаји домаће животиње, што је такође важан услов, али без обзира на то њихов труд запазио је Савез за регенеративну пољопривреду Србије.

Из Савеза поручују да се регенеративна пољопривреда труди да одржи биодиверзитет у земљишту и одржи квалитет земљишта и да, заправо, преокрене тренд који је покренула конвенционална пољопривреда. “До скоро информације су биле доступе само на страним језицима. Сад је јако битно да радимо на томе да се људи образују, да имају доступне материјале и да имају где да науче и од кога да науче”, напомиње Милица Адамовић из Савеза за регенеративну пољопривреду Србије.

Понекад су Радмила и Миодраг принуђени да користе средства за сузбијање смрдибуба, које су највеће штеточине у засаду лешника. Али један од природних начина борбе је привлачење сеница хранилицама зими, јер се оне лети хране смрдибубама.