Где проналази инспирацију за песме једна бака из Лесковца

Јелица Љубић из Лесковца на прагу своје девете деценије живота почела је да пише поезију и за само годину дана написала 60 песама. Али, ту није стала. Када је открила могућности које даје вештачка интелигенција уз стихове које је написала постала је и композитор. Инспирација су јој унуци, а њене песме постале су изузетно праћене на друштвеним мрежама.

Док унуцима спрема колаче, на телефону слуша песме компоноване по њеним стиховима. Јелица Љубић од детињства је волела поезију, песме је писала још у основној школи, а својој првој љубави вратила се на крају осме деценије живота. Памти дан када је поново почела да пише поезију.

“Почела сам 26. јула и до јула месеца ове године 60 песама написала”, каже Јелица Љубић, песникиња. На питање - које су теме песама: „Трећина једна су ми породица, деца и унуци. Прва песма ми је о унуцима. Једна трећина је о мом животу и генерацији, и треће доба сам је крстила”.

А како то код креативних људи бива, када у себи отворите једна врата, друга вам се сама отварају и идеја идеју сустиже. Уз подршку сина Александра, бака Љубица своје стихове уз помоћ вештачке интелигенције претапа у композиције. У почетку баш и није могла сама да се снађе, али сада су њене песме већ хитови на друштвеним мрежама.

„Једна колегиница каже кад мом окружењу мом друштву пустим ове песме изузетно им се свиђа текст, изузетна песма, али ова жена је анонимна ми је нисмо видели на екрену“, прича нам Јелица.

Љубићи су од стихова направили праву малу породичну мануфактуру. Јер баба пише стихове, вештачка интелегенција уз породични консензус компонује, а унука прави спотове. Александар иначе инжењер електротехнике, који ради као трговац, нека је врста продуцента.

Александар Љубић каже да има доста прегледа. „Ево, њена последња песма на њеном фејсбук налогу има 900 прегледа у једном дану. Као да је песма из вртића, а има уједно и етно мелос као једна мешавина. Дакле нешто између“, наводи Александар.

Јелица је радила као спикер у Дому културе у Бојнику, била првакиња у дактилографији, сада јој је жеља да изда збирку песама, а можда и неки цд. Само, каже, продуцент треба више да се потруди. Својим песмама испунила је животну мисију, а таленат је пренела деци и унуцима. На крају у знак захвалности и ваш репортер је од Љубића добио пригодан поклон. Што би Лесковчани рекли - мало ли је.

петак, 17. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом