Осваја медаље и брине о брату и сестри - Стефан Ристић, један од најбољих ђака у Србији

Четранестогодишњи Стефан Ристић, из Новог Сада, један је од најбољих ђака у Србији. Осваја награде на такмичењима и из природних и из друштвених наука и помаже својим другарима да постану бољи ђаци, а најлепше лице показује својим односом према брату и сестри, седмогодишњацима који су болесни од рођења. Својим родитељима је највећа подршка у борби са свакодневним обавезама.

Тешко да постоји научна област у којој се није опробао са успехом. Али је свестраност тек почетак приче која описује Стефанов однос према животу.

“Он је дете које се тренутно такмичи на пет такмичења, сада је тренутно освојио прво место на републичком из физике, прошао је на српско-физичку олимпијаду и букално томе се посветио, значи физика хемија, математика, сада завршава осми разред видећемо око средње школе”, каже Стефанова мајка Слађана Ристић.

Од такмичења из физике до молитвеника с иконама

“То је невероватно како неко сам са 14 година, успе тако да се организује да постигне све и и да учи, и да има два, три такмичења од две три различита предмета исти дан, и да буде врхунски сконцентрисан и врхунски резултат постигне”, каже Стефанов отац Момчило Ристић.

Осим резултата које постиже из физике, хемије, математике, руског језика и историје, краси га и несебичност.

“Помагао је другарима из одељења, да уче историју, физику, хемију, што уживо, нађе се са њима, што преко телефона, написао им тезе, помагао им како да науче, шта треба да науче, свима жели да помогне, мислим да је сјајна особа, једно вредно, паметно, добро и васпитано дете”, наводи Тијана Тадин, наставница математике.

Његова соба испуњена је књигама, а у једном кутку је и молитвеник са иконама. Привржен је цркви, а често помаже и свештеницима у слободно време. Пред њим је ускоро упис у средњу школу, и два могућа пута.

“Волим стварно свуда да погледам шта има и да истражим сваки део науке, али са друге стране имам велику првилачност према цркви где би можда потенцијално постао и свештеник”, каже Стефан Ристић.

Брига о Вељку и Кристини

Седмогодишњи Вељко и сестра Кристина, приликом компликовано превременог порођаја остали су без кисеоника, што је оставило трајне последице. Данас имају сметње у развоју, епилепсију, а Вељко и блажи облик церебралне парализе. Њихово стање захтева сваковневни рад и третмане. И у свему томе, огромну улогу има Стефан, који је, због свега, раније зазрео, кажу његови родитељи.

“Ту је уз мене шта год треба око њих, да их причува, да их изведе напоље, води рачуна доста о њима, мада ја бих мало да га изузмем из те целе ситуације, јер ипак је и он дете, ипак има оно свој живот”, каже мајка Слађана Ристић, а тата Момчило додаје: „Он њима прави палачинке, прави ручак, доручак, да зна некад да их причува, да их обрише, окупа. Били код Слађе, били код мене, небитно, велика подршка, и што се њега тиче, ја бих волео да сви имате Стефана.”

Помоћ преко фондације Буди хуман

У једном тренутку, за своје успехе, освојио је новчану награду од 1000 евра, а предлог шта са новцем најбоље описује човека у њему.

“Његова замисао за то је била да преусмери новац Кристини и Вељку на фондацију, ми смо се јежили на то”, каже отац Момчило Ристић.

Успехе прихвата као да се такви подвизи подразумевају, а покушај родитеља да са њега збаце терет породичне ситуације, одбацује, и изнова се враћа на причу о Вељку и Кристини. Управо је то братско одличије које носи најсјајније.

Помоћ не траже, али Ристићима је она свакако потребна, и може се упутити хуманитарном поруком путем фондације Буди хуман.