Нови засади винограда у крушевачком крају

Пола века прошло од када се последњи пут грожђе брало на Никољцу, брду изнад Ђуниса. Стари чокоти су одавно зарасли, али је лоза опстала. На имању својих предака Урош је решио да јој још једном пружи шансу и занови винограде.

“Ја сам по струци политиколог и економиста, а радим у фармацеутској индустрији тако да буквално не постоје додирне тачке што се посла тиче ја зато и не приступам овоме као послу и бизнису мене је љубав према вину определила да се вратим овде и љубав према прадедовини”, каже Урош Станојевић, власник.

У веома захтевном подухвату да се запуштено, шумом и шибљем обрасло земљиште на 200 метра изнад самог села приведе намени придружио му се рођак који памти како је некада било.

То су мале површине биле, баба ме изводила ту. То су биле површине по 20-так ари. Знам и сорте које су биле. Био сам мали одатле је то запуштено. Преко 40 година”, наводи рођак Славољуб Симоновић.

Планови су почели да се реализују уз помоћ стручњака који су обавили сва неопходна испитивања и прате актуелне радове на површини од једног хектара и 40 ари.

Професор доктор Небојша Марковић са пољопривредног факултета Земуна истиче: „Пратећи савремене трендове ми имамо различите мере којима и поправљамо квалитетну категорију тог земљишта током саме садње и са избором сортимента и надамо се високом квалитету поготову и због надморске висине, руже ветрова, окружења, на врх смо брда и самим тим сигурно ће степен обољења од некох патогена гљивичних обољења бити смањен, наравно и сортимент је биран да својим приносом доведе до добијања врхунских вина."

За почетак обојене винске сорте грожђа, а наредних бели сортимент у новим виноградима на још 5 хектара.

Урош Станојевић додаје: „Све ово што видите око нас је у преговорима за откуп, или је већ откупљено и ове године рашчишћавамо ову шуму коју видете и оживљавамо те винограде који се још муче и дају плод тако запуштени, неке ћемо да пробамо да оживимо и оставимо неке специјалне боце са тим старим гиџама тако да мислим да ће то бити нека специфичност, трудимо се да се бавимо на неки начин винарском археологијом."

Оно што је започела прабака Тија пре много деценија градећи, како се каже у овом крају виноград, Урош наставља враћајући се земљи у чијим чокотима је дубоко укроњен дух његових предака.