Како на Великом Јастребцу, једној од најшумовитијих планина Балкана. чувају изузетан биодиверзитет и штите ретке врсте

Између Крушевца, Прокупља, Блаца и Алексинца, сместио се Велики Јастребац, једна од најшумовитијих планина Балкана. Простор од преко 39.000 ха, крајем претпрошле године, и званично је проглашен Парком природе како би се изузетан биодиверзитет и ретке врсте додатно заштитиле, за шта се старају „Србијашуме“.

Призор који се ретко виђа, јелени, срне и дивље свиње у свом природном станишту. На површини од 26.000 ха ловишта Велики Јастребац, репроцентар и узгајалиште са успехом раде готово три деценије.

„Основни циљ узгајалишта је насељавање јединке јелена европског на простор слободне природе Великог Јастрепца и у другим ловним подручјима Србије. Од 2016 године у слободну природу Великог Јастрепца испуштујено преко 40 јединки и тренутна бројност је процењена негде на 80. Тренутно газдујемо са пуним капацитетима, бројно стање дивље свиње на целој површини је око 200 јединки, такође и срнеће дивљачи“, наводи Томислав Радосављевић, руководилац службе за ловство ШГ „Расина“ Крушевац.

Велики Јастрбац одувек је обиловао изузетним микролокалитетима. Од бројних извора минералне и термалне воде у селима подно планине, до вредних шумских екосистема са стотинак врста птица, и исто толико биљака и гљива под највећим степеном заштите.

Саша Ђурђевић, директор ШГ „Расина“ Крушевац да постоје особености. “Јела се на Јастрепцу од природе јавља на најнижој надморској висини на Балкану. Јела се у газдинској јединици Ловмничка река од природе јавља већ на од око 300м, што је некарактеристично, она је врста која је предвиђена за веће надморске висине. А плава планине је зовемо ми шумари зато што, оно што ја волим да кажем, на Јастрепцу не можеш да умреш о жеђи. Јастребац има много извора пијаће воде које су, ја мислим да је званичан податак, преко 90% су А+ квалитета за пиће."

"За Јастребац се каже да је најшумовитија планина зато што је 99% планине под шумом, значи само 1% чине чистине. Јастребац је нарочито заштићен због планинског јавора који је ретка, угрожена врста . Око 700 ха, на крушевачкој страни, на врху планине. Малте не највећа површина под планинским јавором у целој Србији се налази на територији Јастрепца“, истиче Иван Прванов, руководилац одељења за планирање и газдовање шумама ШУ Расина.

Са новим статусом заштите, Велики Јастребац постао је још значајнија дестинација за екотуризам и планинарење, уз бригу за очување природне равнотеже. Јер будућност планине зависи од тога колико ћемо умети да је сачувамо за генерације које долазе.