На Универзитету у Крагујевцу - Центар за српски као страни језик

Центар за српски као страни језик основан је на крагујевачком Филолошко-уметничком факултету пре десет година, са намером да се студентима који долазе на размену омогући учење српског језика. Данас су полазници Центра, не само студенти, већ и страни држављани који у Крагујевац и Србију долазе послом.

„Зовем се Александра, драго ми је, како сте?“, прeдставља се Александра Бахтијарова на српском.

Породица Бахтијаров већ три године живи у Крагујевцу и планира да остане у Србији. Двадесетпетогидишња Александра овде је завршила факултет и труди се да усаврши наш језик.„Српски је сличан руском. Има сличну граматику, али понекад има неке речи које звуче исто, али потпуно другачијег значења“, наводи Александра.

Зато је њен сународник Јефим, који је у Крагујевцу пронашао нови дом, одмах кренуо на курс. Да се уклопи у нову средину, највише му, каже, помажу комшије и пријатељи.

„Не могу да живим у Србији, а да не говорим српски. Моје комшије говоре само српски и морам да говорим такође, да нађем неки пут како могу да говорим“, каже Јефим Гордеев из Русије.

Најсигурнији пут за савладавање српског језика јесте Центар при крагујевачком Филолошко-уметнички факултету, кроз који су до сада прошли полазници са свих континената. Стално унапређивање наставе, велики избор уџбеника и предани наставници, гарант су успеха

„Потребе њихове када је у питању учење српског као страног језика су веома разнолике. Почев од студената којима је то потребно не само за свакодневни живот, већ и академске њихове активности. Ту су грађани, обични грађани, да их тако назовемо, који желе да се уклопе у живот или суживот са нама“, истиче проф.др Милка Николић, руководилац Центра за српски као страни језик.

Посебна пажња у настави посвећује се разумевању говора и усменом изражавању, као и писаним вештинама. Приступ је персонализован, прилагођен сваком полазнику. Ипак, има и тешкоћа.

Мирјана Обрадовић, научни сарадник у Центру за српски као страни језик објашњава: „Разумевање падежа, за поједине полазнике може бити тешко, може бити разумевање глаголског вида, усвајање лексике, све то зависи од њиховог матерњег језика и њихове мотивисаности“.

У сваком семестру на настави буде петнаестак полазника, који по завршетку курса добијају сертификат. Језичка баријера постоји, али успешно се савладава. Ту је и мотивација, јер су сви пуни само лепих речи за Србију.

„Да су људи пријатни, да се смеју, да кажу увек добар дан, и да некако мало другачије изгледа и да су отворени према другима“, закључује Виолета Шћашек, из Пољске.