Расад из шабачке пољопривредне школе и за тржиште

Више врста поврћа никло је у стакленику на школској економији. У контејнерима су различити хибириди, а на пракси, пољопривреднии техничари који уз надзор профeсера производе расад.

“Сваку врсту посејемо у један контејнер, и сваку врсту обележимо. Да би знали касније, кад је припрема за пикирање, да би знали, да се не би случајно помешали јер док су мали и у почетку ницања, оне се много не разликују. Паприци и парадајзу је потребно око три”, каже Анђела Кузмановић из Букора.

*Овде је сам почетак, од развића семена, па до плода. Бринемо о температури, влаги земљишта, да би семе било здраво. Такође и плод”, наводи Тијана Вулетић из Крнула.

Из стакленика, младе биљке пресађују у пластичне чаше и преносе у пластеник. Парадајз заливају сваког дана.

“Посејан је пре месец дана, пикирила смо га пре три дана. А за продају ће бити после Ускрса. Све зависи од временских услова”, наводи Андријана Вукашиновић из Платичева.

“Тренутно смо испикирали стране сорте, биг биф и амати. Док купци више негде гледају да узимају домаће сорте које су укусније, месније”, каже Александар Ковачевић из Крупња.

Ове сезоне, у пољопривредној школи произвешће 30.000 расада, највише парадајза и паприке.

“Све оно што се у теорији научи у току наставе, овде се све практично увежбава и на часовима вежбе и практичне наставе. Наши ученици, негују, сеју саде биљке, које се користе и за нашу производњу, и овде на економији, али свакако и за пласман на тржиште. Ево ових дана људи се распитују, долазе, свакодневно питају јесте ли почели да радите расад парадајза, паприке”, каже Миланка Живановић, професор Средње пољопривредна школа са домом ученика.

Уз биљке, ђаци брину и о животињама. У шталама је 100 грла говеда. Школа има краве, и своју млекару.

“Имамо производњу од неких 500 литара, па и више млека дневно. Један део прерађујемо у нашој школској млекари, за производњу сира који се користи касније у пекари, а други, већи део се продаје шабачкој млекари”, каже Драгана Гератовић, помоћник директора и професор стручних предмета.

“Заиста вреди, и доста се тога научи, иако уме да буде тешко. Имамо сточарску праксу, радимо са кравама, прегледамо их. Учимо о њима. Имамо такође и коњарство”, наводи Марјана Јовановић из Шапца.

Осим домаћих, хране и негују и дивље животиње у зоолошком врту. У школи кажу, да на имају места и за нове врсте, које очекују од сарадње са другим зоолошким вртовима.