Ниш: Како је Ћеле кула пробудила жељу за слободом и дивљењем према погинулим херојима

Једна од најважних битака током Првог српског устанка одиграла се надомак Ниша, на брду Чегар. Од лобања погинулих српских јунака изграђен је један од најпознатијих споменика из тог времена - Ћеле кула.

Ћеле кула изграђена после Чегарске битке од лобања 952 српска ратника, направљена да изазове страх код грађанства, заправо је урадила супротно. Пробудила је жељу за слободом и дивљење према погинулим херојима.

“Култ херојства Стевана Синђелића и погинулих јунака на Чегру је постао оно што су у античкој Грчкој били јунаци са Термопоља”, каже Марина Влаисављевић, в.д. директор Народног музеја у Нишу.

О Чегарској бици говори се као о најскупљој турској победи са 6000 жртава и српском поразу који је због херојског пуцња у барутану, ушао у легенду.

Бојана Миленковић, виши кустос музеја наводи: “Хуршид паша, турски заповедник града Ниша љут због оваквог чина, наредио је да се српским војницима одсеку главе, са глава је одрана кожа и оне су напуњене памуком и као трофеј војнички су послате султану у Цариград, а од лобања је наредио да се направи кула”.

Ћеле кула је најпосећенији музеј у Нишу и један од најпосећенијих у Србији. Овде сваке године дође више од 100.000 туриста из свих делова света.

Ћеле кула привлачи туристе, али и научнике. Научни тим пројекта „Ново лице Ћеле куле" после две године рада представио је прва четири дигитално реконструисана лика јунака из Чегарске битке.

“Оно што смо могли да видимо је да су мушкарци носили краћу косу, нису имали браде већ углавном бркове. Изузетак су свештеници и попови, али већина световног становништва је имала краћу косу и бркове”, истиче др Наташа Шаркић, антрополог.

Са сигурношћу се зна да је реч о лобањама мушкараца старости од 11 до 50 година. Од 58 лобања у Ћеле кули, реконструкција лица биће могућа за око 40, јер се остале налазе у веома лошем стању. Јавности ће на крају бити представљен и лик Стевана Синђелића.

“Кључно је питање да ли то јесте он или није и то без ДНК анализе не можемо да утврдимо. Оно што можемо је степен поклапања лица, које ћемо ми добити са портретима које имамо. То је један од главних циљева овог пројекта”, наглашава др Наташа Шаркић, антрополог.

Француски академик Ламартин пре скоро два века написао је у Ћеле кули: „Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине".