Почело орезивање воћњака

Сваки род почиње резом, једним прецизним потезом који одлучује како ће воћка расти, дисати и рађати. Када дође у воћњак орезивач прво погледа стање саднице како би је правилно окројио. У Доњем Вртогошу код Врања, Србољуб Тасић већ деценијама спаја знање, стрпљење и љубав према воћкама. Његов посао не види се одмах али се памти у сваком роду.

"Требало би да се прореди, да не буде скроз и на том делу ће ове године бити род. Такође овде где је доста густо то би требало исто, овде имате грану која ће наредне године овде на врху ће бити плод, али овде имате ово и то је прегусто. Значи, ако хоћете добар квалитет онда морате мало и да направите проређивање", каже Србољуб Тасић из Доњег Вртогоша код Врања.

Резидба утиче на дуговечност, здравље и род биљке, тип и начин резидбе зависи од воћне културе и подлоге на којој је калемљена. Важно је да се уклоне болесне и заражене гране које се укрштају, обезбеди проветравање и осветљење биљке.

"Да прибор буде дезинфикован, чист, оштар, што се тиче пресека да буду што мањи, да нису коси, да буде округли пресек, да буде мања повреда и да што пре зарасте", објашњава Наташа Ђокић, професорка у Пољопривредној школи у Врању.

Док се у воћњаку обликују крошње, саде се нове саднице, јер је земља влажна и не треба да се залива након сађења.

"Да саднице буду здраве, незаражене, сертификоване, да се лепо припреми земљиште, да се стави ђубриво, али да никако не дође у контакт са кореновим системом”, наводи Наташа Ђокић, професоркау Пољопривредној школи у Врању.

"Ако је стајско може по целој површини да се побаца, а ако је вештачко мора по ободу рупе када се затрпа земљом да се стави ђубриво", каже Србољуб Тасић из Доњег Вртогоша код Врања.

Кројење и калемарство иду руку под руку. Од идућег месеца калемари ће имати пуне руке посла. Шездесетих година прошлог века у Доњем Вртогошу је било 70 орезивача калемара, сада их је пет.