Зоран Анђелковић Kец, самоуки сликар српске наиве

Живописна табла на више језика и српски сељак са штитом, прва су добродошлица гостима које Зоран увек са радошћу дочека. У дну дворишта је атеље "Србица", кућа у којој су се од средине 19. века рађале генерације предака, које и данас живе на његовим платнима.

Срећко Здравковић, академски сликар из Параћина, каже: "Ја њега пратим доста дуго. Има пар мотива који му се често провлаче кроз слике. Његова аутентична плава боја, тај ултрамарин који је наглашен, шајкача која је српско обележје, крст, такође наше, храст, сеоска кућа, црква, вода, то је све овде око њега. Зоран је један од најбољих сликара из овог краја и један врло аутентичан сликар. Треба да га уважавате и да га поштујете јер он пише историју."

Његова уметност, кажу, није наивна већ искрена, слике личе на приче.

Слободанка Радић, песникиња из Параћина, додаје: "Слику гледамо очима, не можемо да је чујемо. Музика се чује. Али кад душом гледамо слику, као ове Зоранове слике, ми видимо очима, чујемо душом и добијамо звук природе и Српства. Зоран слика душом."

Његова платна чувају сећања на догађаје и људе, српске сељаке, јунаке, светиње, светитеље и научнике попут Пупина и Тесле који је осветлио свет.

Зоран Анђелковић Кец, самоуки српски сликар, објашњава: "Тај неки ген који носимо заједничи, заправо трудим се кроз слике да нас повежем. Kао што су, на пример, записи у нашим црквама, фреске итд. И наше наивно сликарство је једноставно запис неког времена. Пробам да склопим и прошлост и будућност, где ако знамо своју историју и своју прошлост, лако ће да сазнамо и своју будућност. "

У атељеу крај слика бројни су трагови минулих дана. Предмети, тишине и сећања на историју која је његова највећа инспирација.

Зоран Анђелковић Кец, самоуки српски сликар, наводи: "Моји омиљени мотиви су већином Србија. Та наша земља која је, ето кад читате нашу историју, веома занимљива. Једноставно, видите свој народ где је увек био прогнан у свим ратовима, черечен, убиван. За нас Србе је много значајан мир и слобода. - Kолико данас има инспирације? - Па има, има. Прво, као што и знате, живим ту на Мојсињској светој гори, Мојсињско Послонској, заправо ово су обронци, моје село. И увек има разне приче, те приче треба претворити у слике. Онда имамо три Мораве ту поред нас, то је вечита инспирација. Док трају оне трајаће и инспирација."

Зоранова платна излагана су од Волгограда до Чикага. На дар су их добили и најмоћнији лидери, Путин и Трамп. Признања и награде сведоче да га свет признаје, али из родне Мрзенице не жели да иде.