Пирот: Недостатак пољопривредних инспектора који контролишу брашно и пекарске производе

У Пиротском округу већ годинама нема инспектора који контролишу квалитет брашна, хлеба и других пекарских производа. Истраживали смо да ли недостатак редовне контроле утиче на рад пекара, и какав је став потрошача.

Пекара је место у које улази већина људи готово свакодневно. Поред тога што се купује хлеб, најчешћи доручак је пециво. Купци о томе кажу:

- У пекарама купујем само хлеб. -Размишљате ли о квалитету? -Размишљам. Имам своју врсту хлеба коју купујем, то је црни хлеб, на њега сам се оријентисао и њега користим.

- Сваки дан купујем хлеб, купујем бурек, јер он једини нема адитиве, мада ни једна пекара у Пироту нема бурек какав би требало да има. Kад баш морам, кад ми се ручка, купим, јер нема адитиве. Иначе, све остало је пуно адитива, шећера, аромата.

Пекари, као најбројније занатлије у Пироту, сматрају да њихов опстанак на тржишту зависи од квалитета који нуде.

Небојша Kостић, власник пекаре, каже: "У пекарству се тачно зна за норматив, колико процената брашна, квасца, соли. Ми радимо традиционално, не гурамо хемију. Строго контролисана сировина, почев од пшенице, па надаље до крајњег производа. Не стављамо појачиваче укуса, мириса, за боју. - Да ли неко контролише квалитет производа у пекарству? -Па, генерално да кажем не. - Због чега? - Не бих знао да вам кажем. Не само у пекарству, у било ком сегменту производње хране немамо апсолутно никакву контролу."

У пиротском округу кажу да се већ неколико година суочавају са недостатком инспектора.

Мимица Костић-Ђорђевић, начелница Пиротског округа, објашњава: "Тренутно нам је у пољопривредној инспекцији проблем, јер немамо инспектора за контролу пољопривредног земљишта, немамо инспектора за контролу пољопривредних субвенција, немамо инспектора за прехрамбене производе биљног порекла, као што су брашно, хлеб, пецива, али надамо се да ће се у наредном периоду расписати конкурси и да се нови инспектори појаве, који ће радити контроле на терену."

Већина Пироћанаца не оптерећује се тиме да ли неко и колико контролише пекаре. Овде се задржао стари варошки обичај да свако има свог пекара коме верује. А онима који немају поверење у оно што купују, остаје да засуку рукаве и лате се оклагије и теста.