Како се Василиса или Мали Божић обележава у Врању

Два празника обележавају се данас Свети Василије Велики и обрезање Господње. Домаћице припремају Василицу, обредни колач по традиционалном рецепту од кукурузног брашна, где се симболично ставља зрно пшенице и новчић због здравља и богатства.

"Неко то тесто премазује медом надајући се да ће година бити слатка и успешна, са друге стране имамо обичај где се гранчице из свог дворишта узимају, стављају у сноп и везују црвеним концем и тесто се тако боде не би ли се да кажем, пренео благослов на то тесто, а самим тим и на дом", каже Никола Павловић, вероучитељ у Гимназији "Бора Станковић" у Врању.

Према народном обичају, бадњак се чува до Васуљице када се ставља на родно дрво, како би година била родна.

"Неко данас допаљује бадњак који је остао и свакако јесте смисао да се прослава празника организује у оквиру породице и да то тече у породичној, лепој атмосфери, баш истој оној какав је био и Божић", наводи Никола Павловић, вероучитељ.

И православни Роми у складу са могућностима, славе Василицу, чекају полазника или положајника, од њега зависи каква ће бити година.

"Вечера се постави, гуска или ћурка, пуњене паприке, пите се праве, колачи, торта, шта даде Бог. Ко долази послужује се, предјело се стави и тако се слави", објашњава Добривоје Камберовић, из Врања

Већина је оних који не славе.

Биљана Јазовић, из Врања каже да не славе више, раније јесу. На питање – зашто, одговара: „Па шта знам, нема више као раније што је било."

Алија Јашаревић, додаје: "Раније је било - кољу се гуске, ћурке, а сада се то мало заборавило“. На питање - зашто су гуске обавезне на трпези, Алија одговара: „Па то је празник ради гуске, ваљда."

Верује се да су гуске спасиле Роме, који су бежали преко воде од напада освајача, зато су неизоставне на трпези, а број мора бити непаран. Верује се и да се данас не треба свађати, а ако пада снег, да ће година бити родна.