Сточар са Голије

Од Ивањице до куће Борка Палибрка у селу Ерчеге, има око четрдесет километара. Kада снег завеје макадамске путеве, до његовог дома може се стићи једино пешке или моторним санкама. Први комшија удаљен је најмање сат хода, па Борко зиму дочекује спреман. Унапред је обезбедио дрва, намирнице и сточну храну. Нада се да ће свега бити довољно за најхладнији део године.

Борко Палибрк из Ерчега код Ивањице, каже: "Била је доста сушна година и мислим да ћу имати, али још се не зна до када ће зима трајати, значи релативно требао би да имам.''

Навикао је на тешке услове живота у планинском крају. О стоци брине сам, као и о припреми свега што је потребно.

Борко додаје: "Највећи проблем је утовар бала. То је онако један тежи посао, ово остало је све, радим с тракторима тако да није неки проблем. Мислим има посла, али стижем то све да завршим. Понекад неко и помогне али врло, врло мало.''

Уместо људи, чешћи су му гости шумске животиње. До овог планинског домаћинства повремено свраћају лисице, срне, вукови и дивље свиње.

Борко објашњава: "Медвед је један јесенас долазио под једну крушку, онако свако вече, видео сам по траговима, док то није појео више после нисам примећивао али нисам га видео уживо. Уживо га нисам видео али ноћу дође углавном и поједе, по његовим остацима од хране које остави види се да је он.''

У голијском селу Ерчеге Борко Палибрк самује, али га не изненађују дуге зиме и непроходни путеви, јер су саставни део живота у забаченом, планинском крају.