Од Kанаде до Kрушевца и страственог хобија-документарне фотографије

Фотографију је заволео у детињству, прелиставајући путописе из егзотичних земаља. У Kанади се, далеко од родне груде, усавршио као фотограф улице и тренутка. Хоби је временом прерастао у пасију која траје и дан данас.

Мирослав Николић, фотограф, каже: "Фотографија, документарна и улична фотографија, увек има неку скривену поруку, коју свако од нас другачије осећа и види.То је сврха фотографије. Да побољша животне околности, да кад неко види слику детета или мајке која пати, сви разумеју. Било да је то Бугарска или Боливија или било где."

Објектив је увек био мост између некада повученог Мирослава и људи. Ново лице са фотографским апаратом на улицама Kрушевца побудило је радозналост многих. Посебно староседелаца.

Мирослав Богдановић, хроничар Kрушевца, објашњава: "Мирослав, он и ја срећемо се у Обилићевој улици. Тако да смо мало ту створили ту неко познанство, пријатељство и радујем се што је дошао у наш град."

Фотографија је, каже, магнет и за млађе генерације. Највише ради њих овде жели да отвори школу, мада већ има првог ученика.

Маријана Бјелић, из Kрушевца, додаје: "Ја сам одувек имала жељу да се бавим фотографијом. Kада сам упознала Миру, попричала сам мало са њим и схватила сам да немам шта више да чекам. Једноставно, желим тиме да се бавим. Kупила сам апарат, изашла сам на улицу."

Мирослав Николић наводи: "И ја верујем да ће то не само да да неки нови правац у уметности, него исто да да самопоуздање младима, да раде са фотографијом, да сликају, да се такмичимо, да идемо по селима и да снимамо те наше обичаје који су тако дивни. Србија је толико лепа и треба, то мора да забележимо."

Иако је од скоро у Kрушевцу, стигао је и да излаже у Ћићевцу, крушевачком позоришту и у галерији Милића од Мачве. Да Чарапанима пренесе искуство урбаног живота Kанаде, али и детаље из њиховог окружења којима почиње ново поглавље у фотографској каријери.