Добро се добрим враћа, потврђује Добра вила са Радана

Бадњи дан и Божић су дани даривања, али ово је и време када треба да се сетимо људи којима је помоћ неопходна. Зорица Арсић, медицинска сестра, добра вила са Радана, од када се вратила на своју дедовину, брине о старим и усамљеним мештанима у планинским селима. Овај Божић дочекује у гаражи, јер јој је пре скоро годину дана кућа до темеља изгорела.

На своју дедовину у селу Ивању вратила се пре скоро четврт века. Горштаци су је назвали Вила са Радана. Зорица Арсић постала је ослонац малобројним мештанима који су остали овде да живе, као медицинска сестра пружала помоћ свима, почела је успешно да се бави сеоским туризмом. А онда јој се фебруара прошле године живот променио у тренутку. Необјашњиво како каже из камина је покуљала ватра и њен дом је изгорео до темеља.

„У секунди одједанпут немаш ништа. Ваздух који дишем то ми је довољно. Не треба ми друго, ваздух, вода, здрава храна шта друго за здрав живот. Хвала Богу што ми је здравље дао. Здрава сам“, каже Зорица Арсић из Ивања.

И када би многи и због много мањих животних невоља одустали, вратили се у град и комфор који пружа градска средина Зорица не би била то што јесте да није одлучила да остане овде где су јој корени. Кренула је из почетка. Зиму је дочекала у гаражи.

„За столарију сам узела 440 хиљада подигла сам кредит. Ту столарију, шпорет, фрижидер. Кров прокишњава? Не да прокишњава само је плоча стављена нисам могла кров да ставим. Немате купатило? Немам купатило, лети ми је било лакше. Ево сад годину дана пластична кадица и то је“, обајшњава Зорица.

У тешким ситуацијама људи показују свој карактер. Да би колико толико опремила унутрашњост гараже помогли су јој пријатељи људи добре воље јер она је била ту за сваког путника намерника, а добро се добрим враћа.

„Хвала људима добре воље и срећна сам што их имама нећу да набрајам да неког не увредим. Ипак да издвојимо ово писмо које сте добили? Прво које сам добила то је Ана Николић из Бојника која живи у Нишу, отац Драган. Дете је дошло донело ми нешто хране и обуће, јер ја сам изашла, нисам имала шта друго да обучем“, каже Зорица.

Вила са Радана рођена је на Божић. То је свакако за њу посебна симболика. Зато како каже има непресушну, енергију, носи у себи веру која јој даје снагу, љубав због које је истрајна и због које никад не одустаје. И зато не треба сумњати да ће Зорица обновити своју дедовину. „То сам ја попела сам се на врх планине. То сам ја, много сам јака жена. И издржаћете? Сигурно!", верује Зорица.