Интернет портал за вести на јужњачком дијалекту

Kолико пута сте се насмејали када сте чули говор јужњака? У јужној и југоисточној Србији говори се неколико дијалеката, који су легитиман облик српског језика. Желећи да промовише и афирмише говор са југа, Милена Шовић из Ниша покренула је интернет портал који објављује вести на дијалекту.

Сусрет две Нишлијке у Врању. Милена стиже из Чикага, где живи и ради већ 9 година. Не заборавља језик ни јединствен нишки говор, који ипак више користи у кући, са пријатељима, мање у јавном простору.

Милена Шовић, уредница портала и инжењерка вештачке интелигенције, каже: "Ја сам тако одрасла са тим да ми све нешто морамо да се стидимо, да се кријемо, да будемо као гори или лошији од других, не знам. И то сам желела да променим, имам жељу већ неких 30, 40 година. И први пут кад сам добила шансу и прилику, кренула сам у ту борбу да се та стигма склони, уклони, и да ми коначно можемо да причамо и на Јавном сервису, на РТС-у, на нашем дијалекту, а да то не буде предмет шале."

А често је говор јужњака кроз филмове или серије изазивао смех, чак подсмех. Портал "Јужна пруга" окупља тим који чине професори српског језика и књижевности из Врања, Пирота, Лесковца, Ниша, који пишу актуелне вести из свих области, на дијалектима.

Милена Шовић, уредница портала и инжењерка вештачке интелигенције, додаје: "УНЕСЦО је ставио призренско-тимочки дијалект, или торлачки, како га они зову, на листу угрожених језика. Угрожен у смислу да нема медија, нема књига, не учи се у школи, све мање се прича, а њиме говори милион и по до два милиона људи само у Србији."

Аудио вест са Портала јужна пруга.рс каже: "Међу многи божићни класици, ко што су филмови "Вилењак", "Љубав и празници" или "Сам у кућу......"

Милена је инжењерка. Уз помоћ вештачке интелигенције креирала је и "лесковачки четбот", како би се дијалекти и језици сачували, стандардизовали и дигитализовали а и више говорили.

Милена наводи: "Да причају о озбиљним стварима, о политици, о економији, спорту, здрављу, медицини, и да се све то обухвати и да се направи неколико различитих четботова који би комуницирали на тим варијантама призренско-тимочког дијалекта. Тако да лесковачки четбот није крај, он је само почетак, врх леденог брега."

- Зашто је боље у Ниш или у Врање него у Чикаго? Шта да Ви кажем? Зима је тамо повећа, али у Америку има паре нема живот, у Србију има живот, нема паре."

Писац Бора Станковић је врањски говор увео у књижевност, његова дела се и данас читају. С једну реч се описује нешто што би на стандардан српски језик требало и неколко реченице. То је преднос на јужњачки говор, вика Милена, ће чујете нешто ново, ће си обогатите речник.