Петогодишњи пројекат вратио Карпатског јелена на вршачке планине.

Од биолошког минимума, до узгајивачког центра регионалног значаја, тако се у само пет година може описати повратак Карпатског јелена на Вршачке планине. Први матични фонд од 50 јединки, насељен је 2020. године. Данас, у слободној природи на Вршачким планинама живи око 100 јелена, док се у узгајалишту налази још 70. Из овог центра до сада је широм Србије насељено, продато или донирано више од 100 јелена.

Чедомир Kаровић, ЈKП Војовдина шуме, каже: "Управо то што смо до сада имали, одличне резултате са јеленима, дошли смо на идеју да би могли да проширимо причу у раду са јеленом и проширили смо је тако што смо направили ново узгајалиште, дупло веће од овог постојећег. Постојеће има 45 хектара, а већ је ограђено као што видите, ограђено је 86 хектара. И то су идеална станишта за развој и гајење европског јелена Цервус Цекафус."

До пролећа стижу и нове јединке, врхунске генетике, из Kапошвара у Мађарској. План је да Вршачке планине постану нови европски референтни центар.

Бранислав Станковић, извршни директор за ловство ЈKП Војводина шуме, додаје: "Ловачко имање којим газдује ЈKП Војводина шуме је постало практично највеће и најзначајније узгајалиште обичног јелена на подручју Републике Србије и на подручју Западног Балкана. У последњих 5 година је из свих узгајалишта Војводина шума ухваћено и насељено 333 јединке. Претпостављам да ћемо у наредне две године да стигнемо до 500, и то је дефинитивно највеће икада насељавање обичног или европског јелена на подручју Централне Србије."

Стручњаци истичу да је реч и о озбиљном бизнис пројекту. На Западном Балкану постоји око 26 милиона хектара ловишта без јелена или са популацијом на минимуму. Захваљујући клими и подкарпатским условима, Вршачке планине идеалне су за узгој карпатског јелена, врсте навикнуте на предаторе и брдско-планинска станишта. Од нуле до центра за цео регион, Вршачке планине данас враћају дуг природи, али и отварају ново поглавље развоја и одрживог бизниса.