Припреме за зиму у планинским селима

Зима за мештане планинских села у Пољаничком крају није идила већ начин живота, преживљавања. Kада снег падне, најтеже је онима који живе најдаље од путева. Драгица Ивановић из Kрушеве Главе до Власа, пешачи сат и по у једном правцу.

Драгица Ивановић, из Kрушеве Главе, каже: "Ето видиш како је време, узела сам ранче и 5, 6 килограма сира и на пијац да купим шта ми треба. Морам да однесем на леђа кући, и то стално, није једанпут. С ким живите? Са домаћином, али он је болестан на две тољаге хода, не може ништа да ми помогне."

Путовање до продавнице, лекара, поште, за њих је борба. Некада данима нико не прође стазама, јер путева нема или су завејани.

Боривоје Димитријевић, из Градње, додаје: "Трактор неки ако може да сиђе, сналазимо се преко ливада, њива, пут никако, пут не може."

Стева Јовановић, из Мијовца, наводи: "Врло тешко се живи, села су забачена, становништво је опало, по селима нема никога, путеви лоши све."

Новица Цветковић, пензионер из Власа, објашњава: "Треба доћи из тих планинских села до главног пута, аутобуске линије слабо иду када је недеља, викендом их нема, један ујутру у 7 сати и више нема. Не могу да оду код лекара, не могу да приме ињекцију, мора да пешаче."

Мештани знају да зима може да потраје, па се месецима унапред спремају.

Драгица Ђорђевић, из Власа, наводи: "Да имамо брашно, со, шећер, па и кафицу треба да имамо, дрва, два већ немамо ето то су, нема ко да дотера, далеко је горе."

Момчило Петровић, из Ушевцазакључује: "Kућа ми је пропала, пала, само једна соба где спавам није, ово је пропао кров и таван. Јел имате дрва? Дрва имам."

Око хиљаду становника, углавном старијих, живи у 22 села. У највећем, Власу, раде основна школа, пошта, амбуланта, полицијска станица и једном недељно пијаца.