Колико младих учествује у коцкању и како смањити негативну статистику

На округлом столу у Нишу представљени су резултати најновијег истраживања, које је спровео Центар за развој грађанског друштва "Протекта", уз подршку Министарства за туризам и омладину, који показују да је све више младих који се коцкају. Код 2 до 5 одсто њих повремено коцкање се касније развија у болест зависности.

"Хтео сам да будем важан у свом друштву, да имам пара. Коцка ми је у почетку деловала као лак пут до тога, а онда су дугови постали већи од мене. У једном тренутку сам био толико уплашени заглављен да сам помислио да је најлакше нестати", сведочи осмнаестогодишњи М. Н.

Ово је сведочење једног од пет стотина испитаника узраста 15 до 18 година које је спроведено у Нишу, Прокупљу, Пироту, Крушевцу и Лесковцу.

“Подаци до којих смо ми дошли указују да је коцкање растући проблем, 47 одсто младих се коцка и то је признало, од тога 59 процената дечака и 34 девојчица односно девојака”, каже Милица Златановић, социолог истраживач.

Више од 70 одсто испитаника је изјавило да познају неког ко се коцка, а готово сви су рекли да су свесни ризика и опасности, али ипак настављају са коцкањем. Разлоге за то, према мишљену стручњака , пре свега треба тражити у промењеним друштвеним околностима.

“Ми сви знамо да је коцкарско понашање одвајкада присутно међу људима и да је увек било пуно осуда. Чини ми се да број актуелних коцкарница и и присутност на мас медијима у смислу реклама, акција, добротворних акција и свега осталог чини коцкарско понашање нормалним и уобичајеним што свакако није”, наводи др Владан Радивојевић, психијатар.

Пре десетак година на лечење зависности од коцкања јављало се 3 до 5 особа годишње, сада их је толико дневно. Од свих који коцкају 2-5 одсто оболи од зависности а већина младих, показале су анкете, не зна где да потражи помоћ.

“Једна од активности које Протекта ради је баш и анализа и мапирање свих институција и организација које могу да пруже било какву помоћ младима где смо у задњих пар година једини у Србији покренули правну помоћ за жртве зеленаша и зависнике од коцке и психосоцијалну помоћ за жртве зеленаша и зависника од коцке где имамо групне сеансе са стручњацима који раде углавном са младим људима”, каже Милан Стефановић из Центра за развој грађанског друштва "Протекта”.

Према броју коцкарница по становнику наша земља је на другом месту у Европи, а истраживање је показало да је међу испитаницима који већ имају проблем са коцкањем највише седамнаестогодишњака иако је коцкање малолетницима забрањено законом.