Депоније и управљање отпадом у околини Врања

Јужна Морава, некада понос југа Србије, данас је слика упозорења. Уместо бистре воде и зелених обала, пластика, кесе, амбалажа и кабасти отпад који река носи и оно што не може да понесе, остаје на приобаљу.

"Не гарантујем ко је то бацио, не знам овде нема никаква хигијене", каже мештанин. Други додаје: "Из Павловца сам горе, овде само пролазим, иначе увек ту има смећа није то само сада сваке године”.

Стручњаци упозоравају да загађење није само естетски проблем. Пластика завршава у воденим организмима, екосистеми су нарушени, а река губи способност да се сама пречисти.

"Те реке хране нека изворишта водоснабдевања и све то одлази у ланац исхране и слива се у делту Дунава у Румунији која је најзагађенија тешким металима и свих других загађења у Европи. Пластика улази и у рибе, у конзерве које једемо, улази и у друге водене организме, у птице преко риба, значи све то што поједемо на неки начин је ризично", наводи Снежана Милошевић, еколог из Бујановца.

Смеће у рекама је вишедеценијски проблем, бујица га покупи са сметлишта у Бујановцу које је поред Јужне Мораве, а доноси га и Биначка Морава са Косова и Метохије. Решење проблема, кажу надлежни, је изградња Регионалног центра за управљање отпадом и развијање свести код људи.

"Тај Регионални центар за управљање отпадом ће се изградити поред саме депоније Метерис којом ми управљамо и искрено се надам да више неће и мештани Бујановца и ЈКП из Бујановца довозити отпад поред саме Јужне Мораве, јер овај пројекат подразумева и санацију и рекултивацију свих тих дивљих сметлишта", истиче Нела Цветковић, извршна директорка у ЈКП Комрад у Врању.

Изградња Регионалног центра за управљање отпадом очекује се до краја 2027.године. До тада, кажу у Комраду, чисте дивља сметлишта којих је на територији Врања пре три године било 108, 60 одсто је очишћено. Очекују да и остале општине дуж тока Јужне Мораве учине исто.