Роман "Свадба без Даринке" поново пред читаоцима

"Свадба без Даринке" није само истинита прича о једној несрећној љубави, већ сведочанство о Мачви, људима и обичајима. Овај роман Живорада Степандића о двоје младих који су кратак живот потрошили у настојању да буду заједно а нису успели, годинама се позајмљивао и препричавао, чак и фотокопирао, а сада је, захваљујући породици аутора, на захтев публике поново одштампан.   

Тамара Пејић, кћерка аутора, каже: "Чини ми се да је "Свадба без Даринке", управо зато што се бавила тематиком Мачве и једном емотивном причом у позадини која је, на жалост, трагична и мелодрамског карактера, да је овековечила Мачву на један посебан начин, а поготово зато што књижевни стил, којим је аутор писао је био једноставан. Ову књигу може да чита свако. Сваки пут кад је прочитате сазнате нешто ново или о себи или о ликовима, којих овде има пеко 80. Стручњаци кажу да, после Јанка Веселиновића, нико тако речима није сликао Мачву као  Живорад Степандић. Kолеге  из Гласа Подриња и Радио Шапца памте га као доброг новинара, али и чувара заборављених речи, познаваоца мачванске историје и менталитета. 

Раденко Перић, новинар у пензији, додаје: "После објављивања ове књиге, кад сам га ја звао, Јанко Веселиновић, мало се љутио на то Јанко Веселиновић. Па зашто, Жићо? Могао сам ја да пишем и модерним стилом, али не можеш ти Мачву представити модерним стилом, мачванске свадбе, мачванска прела, мачванска посела."

Током готово три деценије, Даринка је тиховала, али је имала и паралелан живот. По мотивима из књиге урађена је зидна слика у порти цркве у Мачванском Метковићу, где се и одвија радња романа. Мачвански сликар, др Бобан Берић, урадио је два платна, а ансамбл  Аматерског позоришта "Вожд", из Мишара, урадио је и позоришну представу.