Како од дрвета настају облици рукама дрворезбара са Златара

Голуб Милановић, по струци аутомеханичар, а по опредељењу дрворезбар, многе цркве и манастире обогатио је својим рукотворинама. Скоро у читавој Епархији милешевојској налазе се његови радови.

„Кад сам добио благослов од претходног владике Филарета да урадим саркофаг за руку Светог Саве, кад сам ја урадио то и кад је прошло можда годину дана. Један калуђер зове ме и каже : „Поломио сам кључ, шта да радим"? Како сам радио то и како су ми руке дрхтале… ја сам понео неки ножић и клизне ми нож и посечем се. Када сам отворио ја сам изашао без и мало свести. Што каже човек, не знам шта ме је снашло“, сећа се дрворезбар Голуб Милановић.

Инспирацију поред религије налази и у природи. Своју брвнару на планинској стази Златара направио је уз помоћ сина, а све од дрвета што се налази у дворишту направио је сам. Највише користи тополу и чамовину, јер се најлакше обликују, као и орах, храст и букву, јер су најотпорнији. Ипак, посебно задољство му предстваља рад на специфичним материјалима.

„Најнеобичније је, оно што се каже дрво светиња, тиса. А има и неко дрво са мора које сам донео, неки бор. Има неки специфичан мирис тамјана. Тако да ми је то стварно било задовољство радити“, истиче Голуб Милановић, дрворезбар.

Чини се да је хоби одабрао Голуба, а не он њега, јер све је почело сасвим случајно из жеље да се употпуни слободно време.

„Имао сам радионицу неку и неку малу машину. Тако сам почео нешто ситно да радим. Онда сам се определио. Видео сам тај рад што сам урадио да ми се свиђа и да је лепо. Иначе, ове скулптуре што радим, све радим из главе. Немам никаквих нацрта. И тај дуборез исто. Све те детаље ја оцртам. Замислим како би то било лепо да се уради и онда то тако и урадим“, наводи дрворезбар Голуб.

У дрвету које је природа обрадила Голуб већ види облик, а он му, како каже, само помогне да то од њега и постане.