Дух старог Врања кроз шетњу кућом познатог писца

Кућа Боре Станковића је споменик од националног значаја и најпознатија кућа у Врању. Ту је Бора Станковић живео са својом Баба Златом, до пресељења у Београд. Град је откупио кућу и претворио у Музеј 1967. године. Бележе око 15. 000 посетилаца годишње.

Музеј кућа Боре Станковића оживљава атмосферу из дела чувеног приповедача. Типична је архитектура 19. века, балканско-оријентални стил, испред куће трем, у дворишту дуд, орах, бунар.

“Они овде када уђу и закораче у двориште Борине куће осете и виде дух старог Врања, јако мало је сачувано тих кућа из оног времена , овде је драгоцено јер у склопу Борине куће могу да обиђу и Прибојчићеву кућу, да прођу кроз капиџик, обично их заинтересује“ објашњава Лидија Илић, кустос Музеј - куће Боре Станковића.

Током године Музеј кућу обиђе око 15 000 посетилаца, највише током пролећних и летњих месеци. Долазе из свих крајева земље и региона, обилазе Борину, Баба Златину и гостинску собу.

“Целокупан амбијент, могу да кажем, и чињеница да се кућа налази у улици која и даље негде одржава дух тог времена у ком је Бора живео” каже Сања Билбија Николић из Београда.

“Сад сам правио слике за репортажу ‚‚Урадио Старина Новак‚‚ -Репортажу о Бори?Бори и његовој кући, како је живео и тако то” додаје Ђорђе Николић, ОШ ‚‚Старина Новак‚‚ из Београда.

“Овако је лепо, нема ту преговора никаквих. Познато је све што има унутра, и добро је што је сачувано” каже Павлина и Милан Зорић из Скопља.

“Најчешће их интерује Борина биографија, што је и разумљиво, затим простор где је одрастао, где је живео, како је све то изгледало, обично се одушеве кад уђу, кад осете овај простор, амбијент, поставку, Борини лични предмети, они су драгосени јер је јако мало сачувано породичних ориганала, то им је најбитније, и то их најчешче одушеви и подстакне их да поново чијату Борина дела, то је скоро сваки други посетилац рекао” истиче Лидија Илић, кустос Музеј - куће Боре Станковића.

Борину столицу су његове ћерке поклониле на отварању музеј-куће, чува се и разбој на коме је ткала баба Злата. Изложени су и оригинални рукописи, прво издање “Нечисте крви” часописи, документа, породични оргинали.