Сећање на гуслара који је песмом бодрио српску војску у Великом рату

У жару борбе током Гучевске битке, једне од најтежих у Великом рату, Перунова песма нађачавала је звукове куршума. Његов глас давао је духовну снагу војницима и подстрекивао их да истрају.

"У Гучевској бици је успео чак да преживи ситуацију где је пет војника око њега погинуло у току експлодирања једне бомбе, међутим, нешто касније је био тешко рањен. Командир Шестог прекобројног пука је сам рекао да тај пук не би издржао све што су могли на Гучеву да није било тог гуслара” објашњава Стефан Вилић, историчар.

"Ја ко да и сад да гледам једне његове гусле које су биле у мачевима овако урађене, са карлицом, обичне нису нешто посебна израда, али су преносиле и значиле су много и верујете поред иконе, гусле, верујете то свака спрска кућа треба да има" каже Милутин Ђуричић, гуслар.

1915. Перуновић са српском војском преко Албаније долази на Солунски фронт. Изгладнео и немоћан од своје намере не одустаје - пише и пева песме које треба да подигну елен уморних ратника. Као изласник српске Владе одлази у Америку где се сусреће са Николом Теслом и Михаилом Пупином и мобилише Србе у изгнанству да се врате у помоћ свом народу.

"Његова та мисија у току тог рата је имала такав успех, он је успео да прикупи око 10 хиљада добровољаца за Солунски фронт" додаје Стефан Вилић, историчар."А Перун је имао такву тактику, певао је уз гусле, а носио је са собом и српски барјак. На једно градилиште долазећи тамо, он баца српски барјак њему у руке и каже ево ти га Бошко Југовићу и сретан ти био да га је он зграбио и рекао: Хоћемо ли браћо? Хоћемо!" присећа се гуслар Милутин.

У својим белешкама Перун је записао да му је Тесла рекао да су гусле најјача сила која може да освоји српску душу. Крај рата дочекао је са чином капетана прве класе и бројним одликовањима међу којима је и орден Карађорђеве звезде.