Слободан Петрановић Шарац, глумац Шабачког позоришта, одлази у пензију

После 39 година рада глумац Шабачког позоришта, Слободан Петрановић Шарац, одлази у пензију тихо. Љубитељи уметности сцене памте га по бројним позоришним улогама али и домаћим ТВ серијама. Највише је радио за децу и са децом.

"У Шабачко позориште дошао сам из Ваљева пре 4 деценије, да помогнем у дијалогу колегиници на аудицији, а онда су ме овде оставили", испричао нам је добри дух шабачког тетра, Слободан Петрановић Шарац, који се временом заљубио у град на Сави. Надимак Шарац добио је са 15 година, због улоге у представи Ивана Томашевића, да би га касније публика запамтила по остварењима у Швејку, Рубишту, Бубњевима у ноћи. Представе за најмлађе и не броји.

Слободан Петрановић Шарац, глумац Шабачког позоришта, објашњава. "Око 100 премијера, да се не фрљам, и око 60 редитеља, кад кажем редитеља,то подразумева божанствене сараднике који су долазили са њима у Шабачко позориште, сценографа, костимографа, музичких сарадника, и тако даље, а ја некако, то ме је скоро неко од колега питао коју бих улогу, ја на жалост памтим, мене прогањају представе које нису успеле."

-Ми који радимо у мањим позориштима приморани смо да играмо и оно што не волимо. Да сам бирао, трећину улога бих одбио- каже Петрановић. О наградама не воли да говори, али зато обожава рад са децом. У трупи "Весело мајмунче", као учитељ глуме са колегом Љубишом Баровићем, радио је 18 година.

Слободан додаје: "То је на нашу велику срећу сад наставио да ради његов син, Страхиња Баровић, који је такође прошао кроз наш дрил, да тако кажем у "Веселом мајмунчету". Ту је прошло око 600, 700 деце. Сви су засигурно постали мало бољи људи и мало више заљубљени у позориште."

Из ове веселе трупе данас се позориштем бави 15 глумаца и редитеља.

Јована Пантић, глумица, наводи: "Он је мој учитељ глуме од десете године живота. Шарац је један велики дечак у телу одраслог човека. Он је изузетно духовит, талентован, посвећен и оно што је доминантно код њега јесте да је ненаметљив. Оно што ја памтим још од малена јесте рад, ред и дисциплина. Kад се ради, онда се ради."

Слободан Петрановић Шарац у пензију одлази тихо у време велике кризе у шабачком тетару. Иако му је сцена живот, жали што позориште није више гледао из публике. Уз широк осмех каже да у пензији не зна где ће пре. Чекају га породица, пријатељи, путовања и, као страсног риболовца, река Сава.