Штете после невремена у топличким планинским селима

Мештани топличких планинских села, у којима је почетком месеца пало преко 60 центиметара снега, ових дана евидентирају последице најранијих снежних падавина, деценијама уназад. Највеће штете забележене су у воћњацима, који су под теретом снега, страдали и до 80 процената, у већини, без изгледа да се опораве. О размерама природне катастрофе сведоче и столетни храстови, који такође нису издржали.

Иза обилног снега, који је почетком октобра изненадио и најстарије становнике прокупачког села Миљковице, подно Видоваче, остала је пустош. Изврнута стабла, поломљене гране, слике су у већини воћњака, који нису могли да издрже велики терет.

“Снег је пао кад му време није било, све је изваљено, све је уништено, немамо чему да се надамо више. Зелена маса је остала комплетна, како се и сад види и задржала је мокар снег, пре тога је падала киша, затим је био мокар снег и то је лепило на гранама, на стаблима, стабла су рачепљена на разне стране, изваљивано је из саме земље, ово не памтимо”, наводи Миодраг Кривокућа, из Миљковице.

Небојша Младеновић, из Миљковице додаје: „Од ораха, јабука, шљиве, то је све страдало, то је пуцало преко ноћи. Jа сам ту, ено ми је кућа онде горе, лежао у кревету, страх да те ухвати."

Воћарска производња, у планинским селима, последњих деценија, била је у експанзији и о правим размерама штета - још је рано говорити, али су оне немерљиве за воћаре, од којих су многи, практично остали без својих засада.

“Минимум, неких 50-60 вагона је производња била на нивоу године, а сада немамо, разочарани смо, убивени смо тотално. Били смо у локалној самоуправи, у Граду Прокупљу нас 7-оро, 8-оро, да потражимо неку помоћ, од те помоћи ништа, никакав разговор од никог нисмо добили, само су нас слали од канцеларије у канцеларију”, истиче Миодраг Кривокућа.

Терет снега нису могли да издрже чак ни храстови, стари преко сто година, око којих су се окупљале генерације становника Миљковице, што само по себи сведочи да је реч о незабележеном сплету природних околности.

“Прво сам се исплакао овде што ми га је жао, а онда сам се прекрстио и рекао - нека је кућа жива и здрава, дрво ће друго да порасте. Био је симбол овде, ко год прође, сви су се дивили њему”, са сетом прича Горан Стојановић, из Миљковице.

Мештани топличких планинских села упутили су апел надлежним државним службама да их посете и евидентирају штете и евентуално, у наредном периоду, помогну у опоравку важне привредне гране, која је за многе горштаке, била неретко и једини извор прихода, током године.