петак, 26.09.2025, 10:51 -> 15:30
Извор: РТС
Аутор: Миле Новаковић
Пољопривредна берза
За боље услове пословања део пољопривредника тражи да се успоставе правила у трговању берзанском пољопривредном робом. Трговање на берзи подразумева између осталог да се понуди већа количина робе, а један од начина да се то оствари је и удруживање пољопривредних произвођача. То им доноси конкурентније цене на тржишту и кад купују и кад продају.
Очекивања ратара су да им се житарице плате по ценама на Продуктној берзи, али то није реално. Од ове цене треба одбити трошкове и зараду откупљивача, извозника и превозника.
"Паритет лука Нови Сад, то значи превоз да се одбије, ако гледамо то, ту имају мало већу шансу они који су близу те луке. Пољопривредници гледају то берзанску цену. То се чује по телевизијама, та је цена 24 на пример пшенице, а то док стигне тамо, од 21 динар неће можда ни то добити", наводи Тибор Седлак, пољопривредник из Бечеја.
Пољопривредници сматрају да би директном продајом могли да остваре вишу цену, али систем трговања у свету се променио, траже се искључиво веће количине, а за то је неопходна берза.
Имре Гортва, пољопривредник из Бечеја каже да појединачни циљеви јесу оправдани. И додаје: “Али, не можемо ино тржиште нити озбиљног купца задовољити са 25 тона, 30 тона, 50 тона. То треба берза да обједињује и да основу одређених нивоа квалитета организује и извоз и пронађе најзахтевнијег купца."
Правила су се променила на домаћем и страном тржишту када је реч о извозу житарица.
"Сад су то неке мултинационалне компаније које послују по неким сасвим другим правилима. Да њих не интересује да ли је нешто родило, да ли није, да ли је ђубриво скупо или је јефтино, да ли произвођач има интереса или нема. Мали пољопривредник је навикао да ту негде у свом селу обави шта има, преда свој производ, ту му је нека задруга с којом сарађује. Један велики број пољопривредника кад му кажете робни записи и берза он одмах прекида причу", истиче Момчило Прелевић, пољопривредник из Змајева.
"Војводина аграр" је пре две деценије препознала све ове проблеме и удружени сада нуде житарице. Трошкове су смањили и оснивањем дорадног центра за производњу семена.
Софија Момчиловић Пуљић из "Војводина аграра" каже: "Ми као произвођачи семенске робе и дистрибутери семенске робе имали смо једну такорећи рупу у доради, то нам је фалило. Са наших парцела је роба ишла на дораду у друге дорадне центре и поново се враћала код нас у дистрибуцију."
У ову асоцијацију пољопривреде удружена су 22 предузећа, откупљивача и задруге који са својим кооперантима обрађују укупно 150 000 хектара.
Коментари