Како се пољопривредници у Топлици прилагођавају климатским променама?

Љубиша Стевановић из житорађског села Глашинца, до недавно је, попут већине својих колега, повртара, паприку за производњу ајвара гајио на отвореном. Последњих година, због промене климе и услова производње, каже да је све теже на тај начин произести квалитетан производ, на какав су купци навикли. Због тога је, овај тадиционални производ за ово подручје, почео да гаји у специјално направљеном пластенику, чије се странице и кров, по потреби затварају и отварају, уз могућност и додатног прилагођавања.

“Не морамо много да прскамо заштићена је од роса, ове године заштићена је од сунца, колико толико, од УВ зрака, некад и мрежу ставимо и засенимо, паприка нема да изгори и да буде оштећена, а плодови су лепи, чисти, на отвореном има више флека”, каже Љубиша Стевановић, повртар из Глашинца.

Истиче и да је све тежа и неизвеснија борба и са биљним болестима и штеточинама, због чега апелује на јединство произвођача и стручњака, како би купци добили здрав производ.

“То је нешто, по мом мишљењу, национално питање, јер људи се довијају, прскају свачим да би спасили биљку, јер он нема од чега да живи ако не убере плод. Ја предаторе купујем, ставим предаторе, међутим шта вреде предатори, кад нпр. за смрдибубу предатора нема”, наводи Љубиша Стевановић.

Стевановићи, који се повртарском производњом баве деценијама, у свом газдинству, из године у годину, тестирају и нове хибриде биљака, које су отпорнији на изазове које носи савремена повртарска производња.

“У нашем реону топличком највећи проблем је тај вирус мозаика краставца и ми гледамо да радимо те хибриде који су отпорни и самим тим имамо мањи број третмана у току сезоне и мању употребу пестицида”, наводи Александар Стевановић, повртар и пољопривредни стручњак из Глашинца.

Оно што се не мења, према речима Александра, су захтеви домаћица када је реч о квалитету и изгледу паприке за најпознатији домаћи производ, ајвар, чија ће масовна припрема почети ових дана, чим мало мину још увек актуелне високе температуре.

“Сви нови хибриди су и прављени за индустријску прераду, највећи број хибрида сам ја и сам гледао у Турској, ови хибриди имају већи проценат суве материје, мало су лакши од неких традиционалних и имају знатно мањи садржај воде и много су бољи за индустријску прераду”, каже Александар Стевановић, повртар и пољопривредни стручњак из Глашинца.

Упркос све тежим условима производње, вредни повртари истичу да ће квалитетног поврћа и ове јесени бити довољно на пијацама, не очекујући неке веће потресе и драстичнија поскупљења.