У лебанском селу Тогочевце угостили пријатеље из села Волине код Охрида

Земља родна, руке вредне, па пластеници препуни. Од раног поврћа живи готово свака кућа у Тогочевцу. Очито добро јер село има три хладњаче и неколико предузетничких радњи. Драгоценост су млади који овде остају.

„Не одлази се одавде, не емигрирају људи, што је добро за наше село, радни су доста и вредни људи тако да остајемо ту где смо, Наше село броји негде око 160 домачЋнстава, ту се произведе отприлике око 2 хиљаде тона годишње робе - шта парадајза, краставца и паприке", наводи Горан Алексић, мештанин Тогочевца и већник у Општини Лебане.

Гајбе и бербу парадајза на трен су одложили. У руке узели ашове и метле да село умију. Засадили су цвеће и дрвеће, опрали улице, Дом културе окречили, у сали заменили расвету. Домаћински да дочекају драге госте.

„Да се мало село тргне од свакодневице и да можемо да с радошћу дочекамо све госте уз културно-уметничко друштво, уз музику, уз весеље и да не буде онај клише што је био увек - ми имамо посла", каже Миодраг Миленковић, из села Тогочевце код Лебана.

Ту 1983. радо памте, кад је Тогочевце било домаћин култне емисије “Знање имање”. Не само да су угостили учеснике из Волина крај Охрида, већ су и победу однели. Био је то догађај за цело село.

„Ту је била богами толика еуфорија да се то славило данима. Ови из Македоније су дошли са два аутобуса, то је било пуно село, препуно, то се само играло и певало", рекао нам је Зоран Миленковић, мештанин села Тогочевце.

На улазу у село осванула је добродошлица. Али, иако их дели нешто више од 300 километара, пут је трајао 11 сати. По мраку тешко да су видели, али осетили су је - дочекани традиционално уз погачу, со, буклију. Аплауз и загрљаји избрисали су умор.

Ристе Стојески, из села Волине код Охрида каже да је емоција много велика, “Ја долазим други пут, био сам и први пут осамдесет треће и тада је било много добро, доста сам узбуђен, много народа нас је дочекало", истиче.

„Ми као трећа генерација ово продужавамо и буквално немам речи, ми смо сви одушевљени овим дочеком и надам се да ћемо да продужимо још пуно година да буде овако", нада се Дејан Цветаноски, из села Волине код Охрида.

Неке слабашне нити опстајале су дуже од 40 година. Неколико младих људи из Тогочевца одлучило је да их ојача, да се старији поново, а они први пут сретну и да се из дружења изроде пријатељства.

„Да се људи друже, да не гледају интересе него да буду присни једни са другима", наглашава Мирослав Миленковић, из села Тогочевце код Лебана.

Уз српску и македонску музику до дубоко у ноћ славила се радост дружења. Одлазак мештана Тогочевца у Волино већ је договорен. Диван почетак једног лепог пријатељства коме је кумовала наша кућа.