Ђачка пијаца у Вршцу

На овој малој али функционалној пијаци, већ готово деценију, ђаци продају производе које су сами узгојили, највише парадајз и краставце из пластеника. Од раног јутра, у пластеницима ове школе вредне руке беру свеже поврће, а све што се убере иде директно на тезгу без препродаваца, без посредника. Kупци знају да је овде све свеже, домаће и јефтиније.

Купци о томе кажу:

- Добри су момци, добри професори, јефтино је релативно, у маркету је 200 динара овде 150 , све је повољно и у суштини квалитетно.

- Редовно се снабдевам, иначе овде и станујем, а и да не станујем узимам зато што је свеже убрано и квалитетан је парадајз и цена ми је повољна.

- Сваки други дан овде купујем, ту нам је близу и задовољни смо.

Пијаца се отвара у осам ујутру и у просеку се дневно прода око сто килограма парадајза. Највише купују комшије, али има и оних који долазе са другог краја града, због квалитета производа.

Михајло Недимовић, ученик, каже: "Искуства су нам добра, углавном распродамо све до 10,11 сати и онда не морамо да остајемо дуго. Продаје се добро, углавном долазе купци на сваких 10-15 минута. Углавном су то старији људи који долазе овде да купују поврће, и наше комшије из суседних зграда."

За професоре ове школе пијаца је више од добре идеје, то је модел како образовање може бити директно повезано са праксом, економијом и развојем.

Миломир Крваћанин, помоћни наставник у практичној настави, додаје: "Пијаца функционише јако лепо, суграђани су задовољни и са квалитетом, о ценам и да не причам. Имамо сталне муштерије. Кренуло је са људима из комшилука који долазе овде годинама, а после се проширило и на цео град."

Зарађена средства улажу се поново. Део иде на расад и репроматеријал за производњу, део на нову опрему како би се унапредила пракса. Осим знања, ђаци стичу и вештине које им помажу да сутра буду и добри пољопривредници, али и предузетници.

Срђан Клиска, директор Пољопривредне школе, Вршац, каже: "Поред тога што имају наставу везану за саму производњу, такође имају у свом плану и програму предузетништво, односно уче како ту робу да пласирају. То је данас веома битно, значи данас није важно само произвести, важно је и ту робу после добро продати. Овде се ученици и социјализују и вежбају ту комуникацију са људима и неки јавни наступ, тако да кажем, и све оно што је везано и за њихов будући живот и за пласман робе коју буду производили."

Поврће производе у четири пластеника, у понуди су разне сорте парадајза, краставац салатар, а тренутно саде и корнишоне. У плану је да се ове јесени ученици у оквиру школске задруге на линији прераде воћа и поврћа упознају и са методологијом конзервирања.

Зоран Ранков, редовни професор, наводи: "Ради се о количини која можда није тржишна, али ми све то радимо ради унапређења наше наставе и упознавања деце са новим процесима и сортиментом поврћа. Што се количине тиче, до сада се реализовало три тоне парадајза, пар стотина килограма краставца. Поред производње у заштићеном простору, опробали смо се и у производњи култура на отовреном. Конкретно, папкрике и кукуруза шећерца, што се показало јако испалтивно, тако да ћемо следеће године вероватно да проширимо производњу."

Ђачка пијаца Пољопривредне школе у Вршцу није само место продаје поврћа, она је пример како образовање може бити функционално, корисно и друштвено одговорно. Док парадајз и краставци свакодневно проналазе пут до трпезе, знање, радне навике и предузетнички дух ових младих људи расту, баш као и њихови пластеници.