Како се летовало у бившој Југославији - на изложби у Шапцу

Због побољшања положаја радника и ефикасности производње, у послератној Југославији, запослени су 1946. године, стекли право на плаћени годишњи одмор. Успомене Шапчана са летовања из друге половине 20. века, изложене су у Народном музеју.

Море је увек на истом месту, али су навике и друштвене прилике биле другачије. Један од задатака државе после Другог светског рата, био је да популаризује путовања и мотивише раднике да оду на летовање.

"То у почетку није било лако изводљиво јер су људи који су ушли у свет радништва, углавном потицали из руралних средина где су и даље имали своја имања па су сво своје слободно време, да ли су у питању била поподнева, викенди или пак годишњи одмори, они су се враћали на своја огњишта да би обављали пољске радове, тако да њима није било уопште у интересу да годишњи одмор користе на другачији начин“ каже Александра Јовановић, ауторка изложбе.

На Јадранској обали, отворена су радничка и синдикална одмаралишта. Плаћање је било омогућено на рате, 1965. године уведена је готовинска исплата регреса, чланови породице су имали попуст а за термине за одмор постојала је ранг листа.
Одморни људи ће боље радити. Пројекат демократизације путовања, донео је нове навике. Одмор на мору, планини или бањи, није више био само луксуз за мањину, већ право радника.

Путовања су обележила преседања, на железничким и аутобуским перонима на сваких 15 дана биле су гужве. Одмаралишта су имала ресторане али паштета, парадајз и лубеница на плажи су били обавезни. Разгледнице су често стизале после одмора.

"Захваљујући изучавању ових феномена, не само у музеологији и етнологији већ и у историјској науци, музејске поставке су заправо постале приступачније за оне феномене које везујемо за живот малих и обичних људи и ја у том смислу видим значај проучавања и путовања. Путовања су важна и због тога што интегришу појединца унутар једне и мање али и шире заједнице, развијају на неки начин човека као индивидуу али га развијају и као део колектива, дакле, путујући ми заправо се одмарамо али и упознајемо, друге делове земље, друге људе, другачије обичаје, начин живота" истиче Сања Петровић Тодосијевић, Институт за новију историју Србије.

Албуме су пуниле црно-беле фотографије. Већина грађана је бирала море а на планину и бању су одлазили због рекреације или лечења. Најефтиније летовање за млађе од 27 година било је у организацији Феријалног савеза.