Чувари традиције Балкана у Пријепољу

Недалеко од тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, град Пријепоље границе не доживљава као линије које деле, већ спајају народе. Манифестација Мостови Балкана осликава управо то шаренолико јединство различитих фолклора.

„Карактеристично за нашу игру је то што дижемо Ловћен, тако речено. То је део игре где ми симболизујемо нашу планину Ловћен на којој је сахрањен наш Његош. То се ради тако што подигнемо наше колеге на рамена и испадне баш као планина“, каже Матија Јушковић из Црне Горе.

„Интересантно је да играмо на пуним стопалима, да се игре играју кроз колања и тако слично“, наводи Емина Бајић из Босне и Херцеговине.

„Код одеће карактеристично је што се користи шубара, јелек, кошуља, појас, панталоне, чарапе и опанци по избору који могу бити шопски или пертлаши“, каже Виктор Петрић из Србије.

Поред игре, песма је увек била чувар вековне традиције Балкана. Звуци различитих мелодија зачули су се на овогодишњој смотри изворног стваралаштва.

„Република Српска и ми овде појемо на глас. То је то мелодично, где један започиње пјесму, други прихватају то. Тај који почиње зачини и мелодију тој пјесми, просто је увеличава“, наводи Драго Остојић из изворне групе „Јабука“.

„Гусле су саборни инструмент. Ми се тако окупљамо на овим манифестацијама да сачувамо традицију, јер гусле су наше највеће памтише. Оне памте све-нашу историју, наше битисање, нашу културу“, наводи народни гуслар Милић Шапоњић.

Манифестацију организује Дом културе у Пријепољу, који упркос различитим изазовима и смањеном броју посетилаца, истрајава у својој мисији.

„Желимо да пошаљемо најлепшу слику из Пријепоља. Слику јединства, сународности и љубави коју сви гајимо према очувању културе и традиције свих народа који живе на простору Балкана“, каже Адмира Хамидовић, директорка, Дом културе Пријепоље.

Организатори истичу да је ове године било присутно око 250 учесника који су сваки понаособ дали допринос овој манифестацији.