Настављена археолошка истраживања манастира Пустиња код Пријепоља, посвећеног Светом Симеону Мироточивом

Министарство културе определило је милион динара пријепољском музеју за наставак истраживања у порти манастира Пустиња. Археолошких истраживања тог средњовековног манастира, који је био у рушевинама, било је и почетком века, а настављена су прошле године.

Манастир Пустиња сместио се на обали реке, међу брдима, између историје и народних предања. Столећима у рушевинама, обновљен пре 2 деценије, поново привлачи пажњу и буди машту.

„Манастир Пустиња се не зна са сигурношћу кад је настао. Неки подаци говоре да је негде с почетка 14. века, мада је у народу остала записана и легенда да је ктитор манастира сам краљ Стефан Првовенчани. Оно што са сигурношћу је остало записано су турски дефтери с краја 16. века, из 1572. и 1586. где се помиње манастир светог Симијона српског, који је плаћао данак од 300 до 650 акчи“, наводи Ратко Ракоњац, историчар.

Археолошка истраживања рушевина манастирског конака на северној страни унела су ново светло у историјске непознанице и потврдила да је био посвећен Светом Симеону Мироточивом.

„Ако све то сада знамо да је то сигурно, можда и први манастир који је посвећен родоначелнику лозе Немањића и једном од првих српских светитеља“, истиче Ратко Ракоњац.

С новим сазнањима, надају се, и манастир Пустиња добиће нови живот, јер је за сада отворен тек неколико пута годишње.

„Хвала Богу, наставићемо истраживања и касније планирамо да обновимо те конаке у нади да ће овде доћи неко од монаха и да ће манастир оживети као што је некада заправо био један велики комплекс у доба Немањића“, рекао нам је јереј Радан Драгутиновић.

И околина манастира је посебна, као оаза у кањону, сада омиљено место за окупљање љубитеља природе, право одмориште у хладу крај бистре, планинске воде.