„Између трпезе и софре" у Kрушевцу

Поставка обилује разноврсним, често и декорисаним посуђем од племенитих материјала, које је красило свечане трпезе у српској средњовековној држави и у подручјима Отоманског царства које је насељавао наш народ. Део експоната потиче из манастирских ризница. Посуде су примери уметничких стилова који су доминирали у средњем веку на нашој територији, али и форми насталих на Истоку, у Малој Азији или Персији, попут чаше из Рожаја која датира из XIV века.

Наташа Церовић, виша кустоскиња Народног Музеја Србије, каже: "Ми стално говоримо о томе да су чаше Европска творевина и да су чаше у ствари Грчко и Римско наслеђе од Kилкиса, Патре и тако даље. Међутим, заборављамо да се на Блиском и Далеком Истоку исти овај облик посуда користио се за испијање течности."

Најдрагоценији експонати потичу са двора Немањића, попут чаше цара Стефана Душана, израђене у Венецији.

Никола Пантелић, директор Народног Музеја Kрушевац, додаје: "Људи се изненаде када дођу и виде да је у питању посуда која више личи на неки тањир него на саму чашу. Сви обично замишљају један леп велики пехар од злата, украшен рубинима, сафирима. Наравно, било је и таквог посуђа, али оно се користило само у ексклузивним приликама и било је изузетно скупо и за набавку и за израду, и врло су били ретки мајстори који су могли такво посуђе да направе."

Александар Симић из Kрушевца, објашњава: "Јако лепа презентација и на тај начин дочара слику како је то примењивано у том добу, поред тога што имамо овде изложено написано."

А посетиоци су од кустоса, између осталог, сазнали да је малвазија, једно од омиљених вина српских владара, допремана из Дубровника. Да су ибрике, из којих су уз вина точени и топли напици, мајстори састављали од 13 различитих делова, као и да је Kондир из Јанева, у коме је чувано освештано вино, по декорацији један од најрепрезентативнијих експоната.