У Мужљи код Зрењанина и данас чувају сећање на ручно кошење жита

У знак захвалности за нови род пшенице, у Мужљи код Зрењанина се одржавају "Жетелачке свечаности". Они који памте ручно кошење жита и даље не посустају, бар једном годишње прикажу младима ову вештину.

Све мање је оних који се сећају како се жито ручно косило и како су се денули снопови. Јоца Буковић из Љутова је својевремено радила у жетви скоро цео јул, од тог посла је и зарађивала за живот.

"Код једног газде косимо три-четири јутра, код другог два, код једног јутро, ко је и како имо. До десетак јутара смо покосили нас троје", каже Јоца Буковић, из Љутова.

У Мужљи код Зрењанина већ 42. године организују жетелачке свечаности. Они којима је очување традиције важно припремају се озбиљно за овај дан.

Јожеф Добаи из Мужље наводи: "Први дан припремим алат што је потребно за кошење. Значи косу откујем, грабљу припремим и све остале алате, глодалицу и тако даље. А супруга, она припрема традиционални доручак".

Ибоја Добаи набраја и шта: "Куване вишње, онда сланину, шунке, кисело млеко, хлеб наравно. Само то смемо да донесемо што некад. На пример, парадајз некад није зрео у ово време."

Припрема за косидбу и сама жетва су такмичарског карактера. Оцењују се одећа, припремљени доручак, брзина, вештина кошења и квалитет косе.

"Углавном мора бити оштра. Оштра, откована, добро стављена на косиште. И косац мора бити добар да би то изнео све“, истиче Жељко Панчић, из Суботице.

Скоро сваког месеца Мужља је место где се приказује нешто из старих времена.

Јожеф Керекеш, државни секретар, каже да Мужљанци имају низ манифестација - од пастирских дана, свадбарских обичаја, жетелачких дана и разних манифестација које показују како су некад људи радили, како су живели.

Средином шесдесетих ручно кошење је почело одлазити у заборав, косаче су заменили комбајни, а са њима су нестале и вршалице, мобе и окупљања у част новог жита.