Револуционарни искорак новосадских научника - Контрола здравља уз помоћ хране и електонике

Један од основних циљева електронике будућности је смањити количину електронског отпада кроз коришћење биоразградивих материјала. Научници са ФТН-а, отишли су корак даље. Почели су са електоником у текстилу, а већ сада стварају електронику која се може сварити, а уз то, пружа увид и у здравстено стање.

“Имамо пројекте који се баве електроником направљеном од хране или отпадака од хране како бисмо смањили електронски отпад од класичне електронике, и ту електронику обично правимо тако да, када је направљена од хране, то значи да може да се прогута и да може да прати све важне параметре нашег здравља од оралне шупљине до желудца, имамо наше читаче на бази индуктивне спреге бежичне и можемо да детектујмо важне параметре”, каже др Горан Стојановић, вођа пројекта.

Брашно од црва, кора од воћа, тестенине, све ово може постати део сложених електорнских система, потпуно безбедних за конзумацију.

“Електронске компоненте које смо направили, то су наравно кондензатори, које смо направили од злата или од сребра, значи, направили смо оба, направили смо калеме, то су компоненте које чувају магентну енергију, трансформаторе од нудли можемо да направимо, бежични на неки начин да преносимо ту енергију”, објашњава професор Лазар Милић са катедре за електронику ФТН-а.

На овим подлогама мале површине, које су направљене од хране, рецимо од коре од манга, банане, помораџе, са мешавином самлевене љуске од јајета, налазе се резонантна кола. Када се ова плочица прогута попут чипса, на путу до желуца, могу се детектовати различите промене, затим се сигнал шаље до антене која се налази у спољашњем делу абдомена, и на самом крају, подаци се очитавају на рачунару у виду графикона који може показати одступање у односу на референтне вредности.

Са универзитетима у Италији, Шведкој, Швајцарској и Шпанији, научници у овој лабораторији сарађују на пројекту Феникс, у склопу којег читава лабораторија бива створенома на једном микро чипу.

“Ми сад тренутно радимо на новијој технологији, значи користимо микро флуидику и користимо папир, што до сада није коришћено за прављење органа на чипу. Можемо да узмемо ћелије од болесног човека и да симулирамо како одређени лекови реагују на ту болест коју он има и према том можемо да формулишемо лек који је специјализован само за ту особу”, наводи професорка Милица Абеер, са катедре за електронику ФТН-а,

У лабораторији се налазе и специјалне машине за штампу, уз помоћ којих настаје све оно што смо до сада могли да видимо само у филмовима научне фантастике.

“Кроз шивање или кроз вез, можемо да направимо разне сензоре које уграђујемо у одећу. На пример, можемо видети овде сензор притиска који смо уградили у чарапу, он ће бележити кретање, тј. колико правилно неко креће током рехабилитације”, каже професор Лазар Милић са катедре за електронику ФТН-а.

Развијају и рукавицу која детектује и разликује врсте пестицида из земљишта, сензоре за хлађење и грајање у гардероби, затим на електронику на листу биљке или зубима кућних љубимаца, који детектују промене и потребе животања и људи.

“Оно што је мото наше лабораторије је све што се овде направи мора да помаже некоме, то неком ми обично кажемо три П - односно на енглеском би било пипл - људима, петс-кућним љубимцима или животињама ако хоћете генерално, и плентс, односно биљкама”, наводи др Горан Стојановић, вођа пројекта.

Уколико је циљ науке да помогне у одрживом развоју планете, јасно је да се ова лабораторија стриктно држи те мисије, и као таква представља највећи успех српске науке.