Пропећ - старо јело врањског краја

Данас, када брзина замењује стрпљење, а индустријска храна све више потискује домаће укусе, традиционална јела остају као тихи чувари идентитета једног краја. У Врању се рађа једно од најаутентичнијих јела српске кухиње - пита пропећ.

За Врањанце, пропећ није само пита - то је успомена на детињство, ритуал гостопримства, али и симбол традиције која се преноси са колена на колено. Прави се од најједноставнијих састојака: брашна, воде, мало соли, сира и јаја, али оно што је чини посебном јесте начин припреме.

"Најпре ћемо да умесимо једну јуфку од брашна, соли и млаке воде, а ја сам већ припремила, онда ћемо да развучемо у једну мало већу кору. Тесто треба да буде ни доста тврдо ни мекано онако", објашњава Драгана Томић из Врања.

Када се развуче, кора се премазује машћу и филује. Прекрива се део фила, не и средина. Пропећ изгледа као сунцокрет.

"Пошто је пропећ готов сада иде на печење двадесетак минута на 200 степени", каже Драгана Томић.

Пропећ је споља хрскав, а унутра сочан зато што има фил од сира и јаја, а обично се служи и једе уз кисело млеко.

Врање има своју душу, та душа мирише не само на пропећ већ и на самсу, зељанчики, тарану и друга традиционална јела због којих гости долазе са свих страна, да осете сласт и укусе.

"Долазе доста гости из Северне Македоније који су задовољни и често посећују овај ресторан и наши одавде из Србије долазе”, наводи Саша Златановић, власник ресторана у Врању. И додаје: “Привлаче их укуси традиције, стари врањски."

Немања Стошић, конобар каже да гости највише траже самсу, јер је она чувена у целој Србији. На питање како реагују када пробају, одговара: “Реакције су различите, али ко проба једном дође после опет."

Враћају се гости, али оно што мучи овдашње домаћице је све мање интересовање за умеће спремања традиционалних ђаконија.