Десетогодишњи Будимир једини ђак школе на Рогозни

У последњој кући на врху Рогозне, у засеоку Шанац, остало је још троје чланова породице Костић. Будимир је по реду пето, најмлађе дете у породици. И уједно, последње је рођено дете са те стране планине.

„На Рогозни две ‘иљаде и неке, родило се једно мушко дете. Знао је отац да ће бит без мане, и Будо њему име даде.“

Пре Будимира, Костићи су изродили и 4 ћерке. Све су се удале и отишле. Иако му је тек 9 година, помаже у свим пословима. У шуми, њиви, око стоке. Увек насмејан. Рођендан му је пред крај јула.

На питање који му је најлепши поклон који си добио за рођендан, Будимир Костић оговара: „ Па... не знам. Па... што су ми дошле сестре, и тако. То ми је најлепши поклон.“

Једини је ђак у четворогодишњој школи у Рајетићима. Два километра од куће.

„Добар је Будо, добар је из математике је најбољи. Морам да га похвалим. Математика му добро иде. Из српског, не воли баш да чита, али добар је“, каже учитељица Ивана Јовановић.

Рогозну познаје у прсте. Свако брдо, јаз и поток.

„Тамо је Смилов лаз, тамо има један пункт, ово је Рогозна, тамо су Брђани, а овамо је Зминац. А имају и тамо Баре. Види се Косово, види се од тог Смилов лаза, види се моја кућа и баш је лепо“, наводи Будимир Костић.

Будо ће у школу на Рогозни још једну годину. Након тога прелази у матичну школу у Трнави.

„Мој мали Будо се родио 2015. године и више чисто сумњам да ће дете више икад родит на Рогозни...не знам, глупо је сад да не будем ја у тој истини да причам да се не роди. Дај Боже да се роди. Али, чисто сумњам. Заборављени смо. Рогозна све више и више пусти“, каже Раде Костић, Будов отац.

Према попису из 2022. године, Рајетиће је имало 8 становника. 2002. године 63 становника у 28 домаћинстава. Будо каже да ће и он највероватније отићи са Рогозне. До тада, читава планина је његово игралиште.