Вршачки гимназијалци и професорка на окупу 60 година након матуре

У Вршцу време као да је стало. Генерација која је давне 1965. године завршила гимназију, окупила се поново, 60 година касније, у граду своје младости и средњошколских дана Сви који су данас живи, њих 30-оро, дошли су да прославе једно велико пријатељство које траје читав живот.

Др Тодор Петковић, генерал, мајор авијације у пензији, каже: "Било је у нашем разреду 27 ђака, а деловали смо као једна душа. Тако су нас и мотивисали и мобилисали да дајемо све од себе и није ни чудо шта смо постали и једна смо од најбољих генерација вршачке гимназије."

Посебан гост окупљања била је и њихова разредна, професорка математике Ђурђевка Пантић. Има 90 година и данас је једини живи професор тадашње старе гимназије.

Професорка Ђурђевка Пантић, додаје: "То је мени најдража генерација јер њих познајем од првог разреда, тако до данас. Они мене сваки пут позивају, неће без мене. Ја сам се надала да ће прошла године бити последња година, али ево видите, још сам ту."

Најславнији међу њима је Радомир Путник, српски писац и драматург. За ову прилику, приредио је јединствену књигу мемоара, у којој су сабрана најупечатљивија сећања сваког члана разреда. Kњига, која није само запис прошлих времена, већ својеврсни омаж пријатељству и младости.

Радомир Путник, писац, наводи: "Наравно, то је било време сасвим другачије од данашњег, није било кафића, није било пуно могућности за забаву, али смо се зато изванредно лепо дружили. Ево, доказ је то што се и после 60 година дружимо и радуејмо сваком сусрету."

Сусрет генерације 1965. године још једном је показао да време не брише пријатељства и да су школски дани, без обзира на деценије које прођу, увек међу најлепшим успоменама.