Снежана Радојчић: Како је бити жена циклономад

Снежана Радојичић пре четрнаест година одлучила је да истражује свет бициклом. Као циклономад по пређеној километражи обишла је планету три пута, међутим планира да истражи крајеве земаљске кугле до којих још увек није досегла.

„Али била сам на четири континента, јер моје путовање није типично циклопутничко где се иде у једном правцу ка неком циљу, него ја остајем свугде где ми се допадне, где истражујем. Некад продужавам визе, остајем максимално колико ми поједине визе дозвољавају. У појединим земљама сам била по шест месеци, по девет месеци. У неке сам се враћала више пута. То је крајње индивидуални чин да ли ћете ви смогнути снаге да скочите у непознато или не. Ја не могу нити било ко са стране може да помогне било коме у томе осим сопственим примером", каже Снежана Радојчић, циклономад.

Објавила је неколико књига, али су путовања неисцрпна инспирација да на узбудљиво и комфорно путовање поведе и читаоце. Зато каже да припрема и нову, за њу лично најважнију.

„Која би требало да обједини од почетка мог путовања до момента када сам ја боравила у једном колумбијском племену, где сам доживела оно што сам... које је јако спиритуално, дубоко су спиритуални, живе на исти начин од пре три и по хиљаде година. Где сам доживела оно што се назива духовно буђење, кад је моје путовање почело да бива, унутрашње путовање, много више то вертикално него географско хоризонтално. И кад је почело све то што ја доживљавам и људи које срећем да се више рефлектује кроз мене, него да то буде прича по себи", објашњава Снежана.

Пожежанима је открила специфичности номадског путовања бициклом и подстакла поједине да буду још активнији у природи.

Сандра Николић и з Пожеге истиче: „Нешто овако чути, неко ко је обишао читав свијет у овако необичним условима на бициклу, као неко ко се задњих четири, пет година бави планинарењем - врло занимљива тема“ Додаје ак помисао да би требала да кренем и ја мало више да возим бицикл, с обзиром да сам онако на великим висинама само ногама. Можда на точковима изгледа занимљивије".

Отварањем нових хоризоната Снежана Радојичић открила је лепоту планете, пре свега због доброте људи. А управо захваљујући филантропском гесту пожежанина Владимира Бербатовића одржана је необична путничка трибина.

„Редак случај да једну овако атрактивну локацију, практично у центру града неко вам ето да, каже - ајде људи нешто да радимо недостаје нам. Ми смо се мало укључили као организација да помогнемо техничким стварима, да пробамо да осмислимо неки концепт где би грађани сами заправо креирали и предлагали активности. Да покушамо да сви заједнички то самофинансирамо и да неки ентузијазам унапредимо у унапређену културну понуду Пожеге", истиче Мирослав Тамбурић из удружења грађана „Форум цивилне акције Пожега".

Нове идеје подстакла је и прва гошћа „Дворишта 29", која је имала прилику и да открије специфичност климе у пожешкој котлини, која је због влажности ваздуха понекад као у далекој Амазонији.