Светски дан трчања - прича Јелене Куртић

Јелена Kуртић је кустос етнолог у књажевачком Завичаном музеју. После посла и по завршетку кућних обавеза, увек пронађе довољно слободног времена за трчање, које је заволела још из средњошколских дана. Редовно тренира, а од пре две године успешно се такмичи на градским полумаратонским тркама у земљи и иностранству.

Јелена Kуртић, кустос етнолог у Завичајном музеју Kњажевац, каже: "Прво такмичење ми је био Београдски полумаратон, 2023. године, то је била прва једна већа трка на којој сам учествовала. Након тога су уследиле још неке трке, тако да до данас имам истрчаних дванаест полумаратона."

Да би се истрчао 21 километар полумаратона, потребан је редован тренинг, каже Јелена. Она већ осам година трчи три пута недељно, од пет до осамнаест километара по тренингу. Свака трка је, каже, нешто посебно, и пре старта и по завршетку.

Јелена додаје: "Сви ти људи који учествују на том такмичењу носе толико позитивне енергије, да се апсолутно све у тренутку мења. Није битна брзина, нису битни ни ти пређени километри, већ само неко задовољство завршетка трке, да смо ми, ето, да смо успели да стигнемо и да пређемо ту раздаљину.

Омиљено место за трчање јој је пут од Kњажевца до села Равне, где се налази касноантички локалитет Тимакум Минус и Архео-етно парк Завичајног музеја.

Јелена Kуртић, објашњава: "Он је удаљен осам километара од Kњажевца. То је одлична дестинација за моје тренинге и врло често дођем из Kњажевца до Равне, можда направим ту малу паузу у самом Архео-етно парку и вратим се назад, тако да је то један одличан тренинг и припрема за полумаратон."

Уз позив свима да не занемараују физичу активност, Јелена наставља да тренира, размишљајући помало и о преласку на пуни маратон. Толико је Зајечар удаљен од Kњажевца и тај пут од 42 километара у једном правцу, можда ће јој бити и редовна рута у оквиру припрема за такав велики и озбиљан атлетски изазов.