Како се заштити од уједа крпеља

Кад је кишовито и вегетација буја, појављује се више крпеља. Опасност највише вреба из траве, жбуња, нарочито тамо где се животиње често крећу. Власници кућних љубимаца углавном знају како да заштите животиње од ових паразита, али је заштита неопходна свима који време проводе у природи.

Сезона крпеља у пуном је јеку, од маја до октобра је њихова највећа активност, кажу епидемиолози. Сваки боравак у природи носи одређени ризик.

"Пар пута сам имала, али ове године нисам хвала Богу, а како се штитите? Па кад водимо децу у парк кад дођемо кући пресвучемо", каже једна суграђанка.

Ако после боравка у природи на телу ипак приметите крпеља, обратите се здравственим радницима. Опрез је неопходан, постоји могућност развијања Лајмске болести. Од почетка године три особе су биле заражене овом болешћу у Пчињском округу.

"Када се јави крпељ треба се јавити лекару ради хируршког уклањања, а оно што пацијенти треба да ураде је да после сваког боравка се обавезно истуширају и прегледају тело. Наиме, крпељ да би се имплантирао потребно му је од шест до дванаест сати", објашњава др Љубиша Стојиљковић, начелник Ургентне медицине.

"Уколико постоје промене два дана након уједа крпеља па све до месец дана може се јавити кружно црвенило шире од 5 центиметара ту треба урадити тест у ЗЗЈЗ. Уколико се не лечимо болест може прећи у хроничну фазу и дати промене на срцу у виду прескакања, на нервном систему, може доћи до отока зглобова”, наводи др Слађан Станковић, епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању.

Последњих дана повећан је и број интервенције код ветеринара који примећују да често власници користе различита уља за уклањање крпеља.

"То је опасно, јер ако је крпељ инфициран он ће да поврати инфективни садржај у тело, е тада настаје проблем. Оно што бих волео да дам савет власницима да прате свог љубимца после уједа крпеља и уколико постане апатичан, невољан, одбија да једе, невољно устаје да шета да потраже стручну помоћ, јер је вероватно био инфективан тај крпељ", каже др Данијел Марковић, ветеринар у Врању.

Комрад одржава све јавне зелене површине, траву косе су и испред зграда што им кажу није обавеза, као и у сеоским месним заједницама.

"Ми смо већ трећи пут на овим градским површинама морали да косимо како би спречили појаву тих крпеља када је трава краћа, а да касније и службе које то раде одраде заштиту против крпеља", каже Нела Цветковић из ЈП Комрад у Врању.

Да би спречили ујед крпеља лекари саветују да у природи боравимо у одећи светлијих боја на којој се крпељ лакше примети, пожељни су дугачки рукави, чарапе преко ногавица, а најважније је да се после боравка у природи детаљно прегледамо.