Власотинце: Славље за стогодишњу баку

Олга Ристић из Власотинца недавно је напунила сто година. Унуци, рођаци, пријатељи приредили су јој, како каже, незаборавно славље. Бака Олгу чува унук Саша који је за њу изузетно везан јер је рано остао без своје мајке која је била јединица. И поред тешког живота бака Олга плени својим духом и смислом за хумор.

Стисак руке који говори много више од речи. Стогодишња Олга Ристић из Власотинца не може без свог унука. Некада је она чувала Сашу јер је рано остао без мајке, а Олга без ћерке, а сада Саша брине о својој баки. Каже, чува је као икону. Прославити стоти рођендан права је привилегија, а животни век у пуном смислу речи бака Олги није био лак. Родила се и живела у селу Шишава, потом се преселила са мужем у Власотинце и у вароши на обалама Власине стварала породицу, тешким и мукотрпним радом.

“Сад је стотка. Ће буде и више? Здравље боже, како Бог каже тако ће буде. У надницу сам окопавала, прскала то сам радела и молим лепо”, каже Олга Ристић, из Власотинца.

У неговању бака Олге Саши помажу брат и сестра од тетке. Они су ту свакодневно. Разговор са њом је лековит, може много тога да се научи.

“Све памти, све се сећа шта је некад било, само што се сад не креће мислим да би и сад све знала шта се дешава”, наводи Љубица Арсић, сестричина.

“Она кад га неко позове телефоном одмах зна ко га је звао. Све памти и с њом може човек да се исприча као са младим човеком”, рекао нам је Драгољуб Станковић, сестрић.

Унуци, рођаци, пријатељи за стоти рођендан бака Олги приредили су незаборавно славље. Она за дуг живот нема неки посебан рецепт. Воли породична окупљања, добру атмосферу и увек је спремна за смех и шалу. То је можда тајна њене дуговечности, ко зна, зато, једноставно плени и истиче да је важно како ће вас потомци памтити.

На питање шта је порука младима, стогодишња Олга Ристић из Власотинца одговара: “Да се понашају и раде као што су стари радили, али они неће да раде, моја влада кад сам била млада, а кад сам остарела ко деда сад ме нико не гледа”.