Лесковац: Шта нарушава амбијенталну целину Шоп Ђокићеве куће и дворишта

Изглед амбијенталне целине Шоп Ђокићеве куће и дворишта који су културно добро озбиљно је нарушен. Реч је о кући из 19. века симболу старог Лесковца смештеног у центру града. Завод за заштиту споменика у Нишу наложио је враћање у пређашње стање.

У самом градском језгру на неколико десетина метара грађевине и објекти који осликавају различите историјске периоде кроз које је пролазио Лесковац. Шоп Ђокићева кућа из турског периода, Тонкићева палата саграђена између два светска рата, стамбени блокови из периода социјализма и зграда новог доба, што би Лесковчани рекли никла ни на небу ни на земљи. Све је део историјског наслеђа које треба чувати и неговати. Међутим, уместо планског развоја, стихија која узима све више маха. У Шоп Ђокићевој кући, у којој је породица живела од 1820. до 1956. када је национализована, од свог оснивања 1995. је Туристичка организација. На зидовима клима уређаји у дворишту клизалиште. Због тога је реаговао и Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

"Завод за заштиту споменика културе из Ниша урадио је читав један сепарат који је објављен прошле године у службеном гласнику града Лесковца где се прописује на који начин може да се мења изглед објекта који се налази у заштићеној зони. Ми се овде налазимо испред Шоп Ђокићеве куће, једне од најстарије заштићених објеката културе 1949. године. Није само у питању Шоп Ђокићева кућа већ цео тај простор Масариковог трга - кућа Мице Боке, Влајчићева кућа, Тонкићева палата, једноставно та стара лесковачка чаршија. Постоји читав сепарат где је сваки објекат побројан, које интервенције треба извести како би се вратили у првобитно стање“, наводи Небојша Димитријевић, директор Наордног музеја Лесковац.

Тина Стојановић из Туристичке организације Лесковац каже да ће у наредном периоду анализирати те примедбе, консултовати се са надлежним заводом и узети у обзир све смернице које су дате тим сепаратом.

Лесковац се осамдесетих година прошлог века одрекао своје Широке чаршије. Центар града се променио, а на некадашњим радњама лесковачких трговаца и занатлија данас само натписи на латиници.

“Лесковац је имао ту несрећу да буде бомбардован 1944. и готово потпуно срушен. Мало тога је остало и то мало треба да чувамо и баштинимо”, истакао је Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

Да није куће Боре Пиксле Лесковац гостима не би имао шта да покаже од свог богатог историјског наслеђа. Због тога заштита објеката које имају статус културног добра од великог значаја мора да буде приоритет рада локалне самоуправе. Време је да се на пример Туристичка организација исели из Шоп Ђокићеве куће и постане кућа-музеј. То би био мали корак који био најавио дубинске промене односа Лесковца и Лесковчана према сопственој историји.