уторак, 10.12.2024, 11:47 -> 15:08
Извор: РТС
Аутор: Миле Новаковић
Производња купусњача
Потребе великих маркета диктирају производњу поврћа у Србији. Да би се њихова роба појавила на рафовима, повртари морају да уведу систем квалитета глобал гап, али и да буду спремни за производњу поврћа које тржиште тражи, као што је кинески купус.
Уз купус, карфиол и броколи, сада је и кинески купус нашао своје место на њивама породице Ајдук из Деспотова. Убира се у касну јесен, пре првих мразева, а даје приносе по хектару слично као и купус.
Агроном Љубомир Бановић каже да је веома тешка његова производња, да лоше подноси високе температуре и троши пуно воде.
На летњим температурама, које прелазе четрдесети подељак, производња кинеског купуса готово је немогуће, док је у овом периоду године то много лакше.
Пријају му температуре од пет до петнаест степени, појашњава он.
Kупусњаче су ове јесени скупље него лане. Kарфиол је почео сезону са велепродајном ценом од 250, а сада кошта од 100 до 150 динара за килограм.
Kупус је ове јесени био три пута скупљи него прошле године. На цену су утицали мањи увоз, већа тражња, али и повећани трошкови производње, првенстевно наводњавања.
Произвођач поврћа, Милош Ајдук, каже: "Боримо се за принос, боримо се за килограме по хектару, кад то имамо иако је мања цена опет се ту нека математика нађе"
Додаје да је ове године било заливања на свака три четири дана, да су почели са мањим нормама, двадесетак, а завршили са четрдесет литара по квадратном метру.
Поврће које се произведе на српским њивама у другој полиовини године, нађе купце на домаћем тржишту. Мањак се јави код раног поврћа. За првих осам месеци ове године, увезено је око 145.000 тона поврћа.
Жарко Илин, са новосадског Пољопривредног факултета каже: "Произведемо преко милион и сто хиљада тона једанаест повртасрких врста свежег поврћа, које води званична статистика и још оно што не води неких петнаестак врста је негде на њиви и у башти на нивоу од 400.000 тона."
Повртарска производња у Србији, у оквиру биљне производње, учествује са 3,5 одсто. Годишње се засеје 130.000 хектара на отвореном.
У сталним и повременим пластеницима је 5.400 хектара што је недовољно за конкурентност у фази раног поврћа.
Коментари