Да ли ће додатне повољности довести нове инвеститоре у индустријску зону Врање

Простор намењен индустријској производњи у којој постоји већи број погона - индустријску зону има готово свака локална самоуправа, у Пчињском округу нису довољно искоришћени капацитети.

У Врању као центру округа, постоји више места где раде фабрике. На улазу у град су домаће компаније намештаја, текстила, грејних тела, у Бунушевцу страни произвођачи ауто-делова, обуће, такође текстила. Оно што Врање издваја је то што има опредељену територију Слободне зоне, једине на југоистоку земље.

То је једна од 15 слободних зона у Србији, односно посебна царинска територија која је физички ограђена од остатка земље. Ту заинтересовани инвеститори могу да направе погон, да користе одређене повластице.

"То се огледа пре свега у бенефиту да је увоз робе, пре свега, без царине, да ПДВ се не плаћа, не постоје ни друга царинска давања. Такође су ослобођени свих банкарских гаранција које у неким другим пословањима су неопходне за пословање тих фирми", каже Бранислав Стојковић, директор "Слободне зоне Врање".

"Слободна зона Врање" простире се на површини од 124 хектара и налази се у делу града који је предвиђен за производне делатности. Од Коридора 10 удаљена је 5 километара, а у оквиру ње послују две фирме које су физички у Нишу. На тој територији у току је изградња Тренинг центра, где ће се образовати кадрови за будуће улагаче.

"Имамо и корисника који је потписао уговор са Слободном зоном, на територији града Врања, што је јако битна ствар. Са њим смо направили уговор за коришћење, односно за рад у режиму зоне", наводи Бранислав Стојковић, директор "Слободне зоне Врање".

Постојеће индустријске зоне у општинама Пчињског округа нису попуњене. Места за улагаче има у Босилеграду, на месту некадашње фабрике текстила, где очекују произвођача такође из те гране индустрије.

"Ми од неколико инвеститора који су се јављали смо пронашли једног који је направио такво писмо, где каже да је заинтересован, и у том писму заинтересованости је написао да би у првој години рада примио 50, у другој још 50 и још 50 радника", наводи Владимир Захаријев, председник Општине Босилеград.

Највише простора користи се у индустријској зони у Владичином Хану где има и домаћих и страних фирми, док је у Прешеву у току адаптација, гради се комунална инфраструктура. А управо је недостатак инфраструктуре највећа препрека развоју индустрије.