Како се живи у пчињском округу где су зараде испод републичког просека

Просек плата у Пчињском округу је испод републичког просека, односно мањи од 96 хиљада динара. Највеће зараде у јануару имали су радници у Владичином Хану, најмање у Прешеву и Врањској Бањи - 76 односно 67 хиљада динара.

Ханчани су у бившој Југославији били у врху по зарадама, сада су први у Пчињском округу. Некадашњи привредни гиганти не раде, али су стигли нови послодавци. У индустријској зони од 2016. послује турски произвођач ауто-делова, а производњу млечних производа пре десет година покренуо је инвеститор из Бугарске.

"Задовољан сам платом. Наше плате су од 75 хиљада динара па навише. Послодавац на свака три месеца повећава зараду, све зависи од радника, како испуњава квалитет рада", каже Александар Љубић, радник у производњи у млекари.

"Тренутно имамо 37 радника, у задњих месец дана примљено је 12 нових радника, и стално се запошљавају радници. Послодавац планира да шири производњу", наводи Ананије Милев, радник у администрацији у млекари.

Проширио је производњу и Теклас, има две фабрике у Пчињском округу. Та компанија запошљава више од 1200 радника у Хану, у другим фабрикама ради још око 3 и по хиљаде људи.

"Оно што је приметно је да они преко бонуса или надокнаде у материјалу својим запошљенима обезбеђују сличне зараде како би их очували у својим фабрикама, привредним друштвима, у тој јакој конкуренцији, утакмици са компанијом Теклас", каже Горан Младеновић, председник Општине Владичин Хан.

За разлику од ханске индустријске зоне, Прешевска је празна. За уређење простора извојена су 123 милиона динара, кроз програме Европске уније и општине преко Координационог тела.

"Подстицаји могу бити ангажовање, односно улагање у изградњу индустријске зоне, као једног битног фактора за општи развој наше општине", наводи Бесник Садику, руководилац Одељења за буџет и финансије, Прешево.

"Савет би био да представници тих општина много више сарађују и са Привредном комором и са државним институцијама јер сваки страни инвеститор долази у Министарство привреде или у Владу, распитује се где може да уложи", каже Бранислав Поповић из Привредне коморе Пчињског и Јабланичког округа.

Привреда у Прешеву ослања се на самосталне делатности, мања предузећа, а млади одлазе у иностранство, да студирају или раде.

“Мислим да нећу остати овде зато што нема много радних места”, наводи једна младић, а други додаје: „И млади и стари, тешко се живи овде, бедно је, али шта ћеш, живот је такав.”

“Ко ради ради, и ко хоће да ради, он нађе”, сматра један суграђанин.

Оно што повезује Прешево и Владичин Хан, је ауто-пут - заједнички услов и за развој привреде, односно долазак нових улагача.