Димитријевићи из Лесковца пет година живе без струје

Мало светлости пропушта само кухињски прозор. На столу свеће и лампа. Да није смедервца смрзавали би се Лесковчанка Љиљана и њен син Милан. На шпорету кувају и греју воду за купање. И тако већ 5 година живе. Сваки Љиљанин корак је болан због проблема са кичмом и венама. Пре 2 године одстрањена јој је и дојка. Одустала је од зрачне терапије у Нишу јер нема новца за аутобуску карту.

“Мучимо се, палила сам увек свеће, седим до касно ноћу и ја и син. Син је био у болници, на психијатрији месец дана”, прича Љиљана Димитријевић, из Лесковца.

Под свећом су због дуга за струју који сада премашује 300.000 динара. Димитријевићи тврде да су редовно измиривали рачуне за струју све док нису уочили проблем са бројилом и знатно великом потрошњом.

Милан Димитријевић, Љиљанин син каже да нису долазили из Електродистрибуције да погледају бројило. Додаје: “Стизали су велики рачуни. Ја сам ишао тамо, 6 пута сам био и код директора сам био и траже да се бројило пребаци пошто се бројило води на покојног деду Димитријевић Видоја, да се пребаци на друго име. Ја то нисам могао да урадим, траже цео износ да се плати - 200.000 динара је било”.

У ЕПС-овом саопштењу пише да је бројило у кући породице Димитријевић у Лесковцу исправно и без обзира на то што је због дуговања обустављена испорука електричне енергије И даље стижу рачуни са фиксним обавезама.15.000 динара породичне пензије је њихов једини месечни приход.

“Ми не можемо да изађемо крај са крајем до следеће пензије, да скрпимо само за храну”, истиче Милан Димитријевић.

Болесни, навикнути на немаштину Љиљана и Милан нису се никоме жалили и тражили помоћ, која им је итекако неопходна. Живот у мраку постаје све тежи, дуг за струју све већи, а сами решење не могу да пронађу.